1749
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1749 на Викимедијиној остави.
| |
1749 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Грађани Руме склопили уговор са спахијом Марком Пејачевићем: сматрају се варошанима а не подложницима, имају повластице (скупштина Сремске жупаније потврдила 14. 4.).
- 3. јануар — Гувернер Њу Хемпшира Бенинг Вентвортх даје први грант земље западно од реке Конектикат, на простору који потражује и Њујорк, а који ће на крају постати Вермонт.
- 14. јануар — У Француској су објављени детаљи Ахенског мира: радост миром је замењена незадовољством и гневом због одрицања од Аустријске Холаније (већи део дан. Белгије).
- 22. јануар — Митрополит карловачки Исаија Антоновић умро у Бечу (сахрањен у Будиму најкасније 1. марта).
- јануар — Пећки патријарх Атанасије II долази у визитацију приморју у пратњи цетињског митрополита Саве Петровића. Атанасије поверава архимандриту Василију Петровићу да поврати реликвије које је Арсеније IV однео 1737, због чега иде у Беч. Василије је послао свог човека руском посланику у Цариграду у вези исељавања Црногораца у Русију.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 17. фебруар — Марија Терезија прогласила Сомбор слободним краљевским градом.
- 28. фебруар — У Лондону је објављен комични роман Том Џонс Хенрија Фиелдинга, међу првим романима на енглеском.
Март
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 14. април — Британски брод ХМС Намур потонуо поред индијске обале, утопило се 520 људи.
- 24. април — Карло Александар Лоренски стиже у Брисел и реално започиње намесништво у Аустријској Холандији (до 1780)
- 25. април — Абдулах-паша Мухсиновић умро у Травнику, где је сахрањен.
- 27. април — У Лондону први пут изведена Хандлова свита Мусиц фор тхе Роyал Фиреворкс на свечаности поводом прославе прошлогодишњег склапања Аахенског мира.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Нови београдски мухафиз Шериф Халил Јусуф-паша добио одобрење од Порте да сакупља порез у ужичком крају - Шејх Мехмед и народ поново покрећу побуну.
- 10. мај — Млетачки синдици-инквизитори забрањују у Далмацији позивање гостију на славља, како би се спречили изгреди и расипање - млетачки сенат потврђује у јулу, али се стари обичаји настављају, а забране понављају.
- мај — Француски крај Луј XV издаје два реформска декрета, пројекат министра финансија д'Арноувилеа: издате обвезнице за отплату ратног дуга од 36 милиона ливри; ратни порез десетина се замењује двадесетином, која се односи и на племство и свештенство, што изазива њихове отпоре.
- 19. мај — Британски краљ даје Охајској компанији 200.000 јутара (81.000 ха) земље, уз могућност још 300.000. Ирски трговац Георге Крогхан купује од Индијанаца мање-вишу исту земљу, не знајући за грант.
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — На хоспиталерској Малти откривена завера за побуну муслиманских робова, планирана за Петровдан 29. јуна.
- 16. јун — Спахијска коњица из неколико санџака ушла у Ужице, Шејх Мехмед је пружао отпор са џамије док није побегао у Босну (по предању убијен у Балотићима код Рожаја).
Јул
[уреди | уреди извор]- 9. јул — Британци у Новој Шкотској оснивају град Халифаx као противтежу француском упоришту Лоуисбоург, који се истог месеца враћа Французима.
- 12. јул — На Сабору у Сремским Карловцима изабран нови митрополит Павле Ненадовић (до 1768). Прихваћен захтев власти да се лепавинска епархија споји са костајничком и карловачком, тражено је и да се арадска подели између темишварске и карансебешке (јер у привилегији из 1695. има само седам епископија)
- 18. јул — На сабору изабран одбор за питање задужености Карловачке митрополије.
- 24. јул — Дени Дидро је ухапшен након што је објавио "Писмо о слепима", дискусију о виду у којој се открио као атеиста. Затворен је у замку Венсен, посећује га Роусеау, пуштен је почетком новембра.
- 25. јул — Бећир-паша стигао у Травник.
- 30. јул — У Шпанији покренут Велики прогон Цигана: затворено је 9.000 Рома, од неколико месеци до неколико година, мушкарци одвојено од жена - већина је пуштена услед локалних протеста.
- јул — Француски официр Пјер Јосеф Келорон де Блаинвиле пролази Охајском територијом и поставља плоче којим присваја земљу за Француску - фрикције са Британцима у Америци ће довести до Француског и индијанског рата 1754-63.
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Почиње Други карнатички рат - у Бици код Амбура Канда Сахиб, уз француску помоћ, побеђује Анварудин Кана и постаје наваб Карнатика (до 1752).
- 19. август — Након скоро три деценије сукоба, Шпанци и Апачи у Сан Антонију у Тексасу склапају мир.
- август — У Акадији и Новој Шкотској почиње Рат оца Ле Лоутреа, отпор Индијанаца Микмак и француских насељеника Британцима (до 1755).
- 31. август — Јордахе Ставрах је кнез Молдавије уместо Константина Маврокордата, који је почетком ове године укинуо кметство у земљи.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Французи враћају Британцима Мадрас.
- септембар — Изгорео у пожару готово цео Бихаћ; "у исто доба" изгорела и Кнежина на истоку Босне, па је седиште кадилука пренето у Власеницу.
- септембар — Ахмад бин Саид ал-Бусаиди, владар обале Омана, поразио је Балараб бин Химyара који је владао унутрашњошћу и тако постао неоспорни владар. Оман је ослобођен од персијске превласти.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Британци у Новој Шкотској наређују да се узнемиравају и убијају Индијанци Микмаци, даје се награда за њихове скалпове. У ово време почиње Акадијски егзодус, скоро половина Акадијаца се сели на територије под француском контролом.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 9. новембар — Битка код Пенфуиа: Холанђани су поразили многобројнију војску "Топаса", чиме се учвршћују на западном Тимору.
- 21. новембар — Умро костајнички епископ Алексије Андрејевић, наследиће га Арсеније Теофановић 1750-53.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 26. децембар — Оснивање Ростова на Дону: царица Јелисавета је указом основала Темерницку царину, изнад ушћа речице Темерник у Дон (тврђава Светог Димитрија Ростовског изграђена 1761-63, скраћено названа Ростов, на Дону).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Реорганизирана централна надлештва Хабсбуршке монархије, Аустријска и Чешка дворска канцеларија замењене заједничким надлештвима за унутрашње и финансијске послове и врховни судом. У свим покрајинама су 1747-49. организоване покрајинске владе и судови.
- Реинкорпорација Тамишко-поморишке крајине 1749-51.
- Регулација Банске крајине 1749-51.
- Укинути недавно уведени десетина и новчани допринос у Славонској крајини, јер су се крајишници бунили; створена једна хусарске регимента уместо две. У Срем и Славонију ове године упућена комисија на челу са предс. Угарске дворске коморе Антоном Грашалковићем.
- У Сремским Карловцима је отворена Покровобогородична школа, као богословска школа (до 1769).
- Земун је војнограничарски комунитет.
- Приморје (бивши посједи Зринских и Франкопана, Озаљ, Брод на Купи и Рибник) купљени од стране "Бечке банковне комисије".
- Владика Сава долазио у Котор ради мирења - у граду је било сукоба Црногораца и Албанаца.
- Авганско Дуранијско царство се шири: могулски владар му препушта Пенџаб, Синд и крајеве западно од Инда, Ахмед-шах Дурани затим креће на запад и прикључује Херат и Машхад.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 28. август — Јохан Волфганг Гете, немачки књижевник
Новембар
[уреди | уреди извор]- 17. новембар — Никола Апер, француски проналазач († 1841)
Децембар
[уреди | уреди извор]- Непознат датум - Алекса Ненадовић, српски кнез. († 1804)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
