1933
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1933 на Викимедијиној остави.
| |
1933. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Одбрана Великог зида: Јапанци и њихове марионете из Манџукуа заузимају до маја кинеску провинцију Џехол (Жехе).
- 1. јануар — Либерал Јуан Баутиста Сацаса постаје председник Никарагве, дан пре повлачења америчких маринаца; Анастасио Сомоза Гарсиа постаје директор националне гарде.
- 5. јануар — Почиње градња моста Голден гејт у заливу Сан Франциска (завршен 1937).
- 11 - 12. јануар — Инцидент у Цасас Виејасу у Андалузији: Цивилна и Нападачка гарда брутално гуше анархистичку побуну, 24 мртвих.
- 20. јануар — У Прагу приказан филм "Екстаза", наилази на цензуру због сцена са голотињом.
- 23. јануар — Ратификован Двадесети амандман на Устав САД: почевши од 1937, Дан инаугурације је 20. јануара уместо 4. марта.
- 28. јануар — Немачки канцелар Курт фон Шлајхер даје оставку након што није могао добити диктаторска овлашћења од председника; Франц фон Папен одбија мандат, што оставља отворен пут његовом савезнику Адолфу Хитлеру.
- 28. јануар — Шоудхрy Рахмат Али објављује Пакистанску декларацију, предлаже самосталну државу Пакстан за муслимане у Британској Индији.
- 30. јануар — председник Немачке, фелдмаршал Паул фон Хинденбург, именовао Адолфа Хитлера за канцелара. Истог дана 1937. Хитлер изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора. Нацисти су добили унутрашње послове, Херман Геринг је министар без портфеља и в.д. пруски министар полиције - јуришници могу некажњено нападати комунисте, социјалдемократе али и католичку партију Центрум током нове предизборне кампање. Увече парада под бакљама Смеђих кошуља, СС-оваца и Челичних шлемова, сличне се наредних вечери одржавају и у другим градовима.
- 31. јануар — Лидер ХСС Владко Мачек ухапшен због Загребачких пунктација (такође, у интервјуу париским новинама изјавио да би се Срби и Хрвати требали раздвојити што је више могуће).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске.
- 27. фебруар — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.
- 28. фебруар — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.
- 5. март — Националсоцијалистичка радничка партија је на парламентарним изборима освојила већину у немачком Рајхстагу.
- 20. март — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.
- 23. март — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке.
- 27. март — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја.
- 4. април — Ваздушни брод УСС Акрон страдао у олуји код Њу Џерсија, погинуло 73 од 76 чланова посаде.
- 5. април — Међународни суд правде пресудио да Гренланд припада Данској и осуђује Норвешка заузећа на источној обали.
- 7. април — У САД ступио на снагу Кулен–Харисонов закон који дозвољава продају пива и вина с ниским садржајем алкохола (незванични Национални дан пива у САД).
- 7. април — Закон о обнови државне службе у Немачкој ускраћује државне позиције (нпр. учитеља, професора, судија) Јеврејима и политичким противницима нациста - први антисемитски закон у Трећем рајху; касније током месеца јеврејски лекари су искључени из званичног осигурања што ће многе избацити из посла. Легализована масовна насилна чистка локалних власти која је већ почела.
- 8. април — Референдум у Западној Аустралији у корист отцепљења од Аустралије.
- 9. април — Отворен Руски дом у Београду.
- 15. април — Питање туниске натурализације: први нереди покрета против француског држављанства за Тунишане, испољен путем противљења сахране муслимана француских држављана у муслиманским гробљима - оживљавање туниског националног покрета.
- 19. април — САД званично напуштају златни стандард.
- 26. април — Херман Геринг, министар унутрашњих послова Пруске, основао Гестапо (Тајна државна полиција).
- 29. април — Влатко Мачек, главни хрватски политичар, осуђен пред Судом за заштиту државе на три године затвора. Три српске партије (демократи, радикали и земљорадници) осуђују Мачеков прогон.
- 29. април — Англо-Персиан Оил Компани склопила договор са персијском (иранском) владом о монополу на 60 година.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Први мај је државни празник у Немачкој, као Дан националног рада, обележава се масовним маршевима у нацистичкој организацији.
- 2. мај — Хитлер забрањује синдикате, замењује их Њемачки фронт рада.
- 5. мај — Карл Јанскy открио радио таласе из средишта Млечног пута - рођење радио астрономије.
- 6. мај — У манастиру Прохор Пчињски одржан четнички конгрес поводом тридесетогодишњице рада у Македонији.
- 8. мај — Махатма Ганди почиње 3-недељни пост самопрочишћења, започиње кампању за права Недодирљивих ("Хариџана" или "божје деце" како их назива).
- 10. мај — Нацисти су спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.
- 12. мај — У САД ступио на снагу Закон о пољопривредном прилагођавању: субвенције за смањење производње како би се повећала цена.
- 17. мај — Шпанска република национализовала црквене објекте - папа ово осуђује следећег месеца.
- 18. мај — У САД основана Тенеси Валеј Ауторити, федерална агенција за електрификацију и развој долине Тенесија.
- 18. мај — Назинска трагедија: на острво Назино у Томској области, СССР, стижу први од 6.000 депортованих, две трећине ће умрети током лета.
- 20. мај — У Аустрији основан Отаџбински фронт као једина партија - по угледу на италијанске фашисте, за католичанство и независну Аустрију.
- 22. мај — Први комерцијални лет Боеинг 247, првог потпуно металног путничког авиона: за 19,5 сати од Сан Франциска до Њујорка.
- 24. мај — После скоро девет месеци окончан Колумбијско-перуански рат око територије у Амазонији, тј. амазонске луке Летициа - Друштво народа додељује Колумбији следеће године.
- 25. мај — У Дубровнику започео 11. конгрес П.Е.Н.-клубова, под председавањем Х. Г. Велса - осуђен нацизам.
- 25. мај — Такигавин инцидент: проф. Правног факултета Универзитета у Кјоту Такигава Јукитоки отпуштен под оптужбом да заступа марксистичку филозофију - колеге подносе оставке а и студенти се буне.
- 26. мај — Аустралијска антарктичка територија: посед пренесен са Британије на Аустралију (близу 5,9 милиона кв.км).
- 28. мај — Избори у С.Г. Данзигу: нацисти на челу са Албертом Форстером добијају 38 од 72 мандата.
- 31. мај — Примирје из Тангуа између Кине и Јапана, што се сматра крајем Јапанске инвазије Манџурије: Куоминтангова влада де факто признаје Манџукуо, Јапанци окрећу своје прокси-армије према западу ( Акције у Унутрашњој Монголији (1933–36)), рат се наставља 1937.
Јун
[уреди | уреди извор]- 10. јун — Основан Рајсколониалбунд, кровна организација немачких нацистичких колонијалних друштава (централизована 1936).
- 12. јун — Почетак Лондонске економске конференције: није успела јер је председник САД Теодор Рузвелт одбацио валутну стабилизацију; немачки министар Алфред Хугенберг изазвао буру предлогом да се Депресија оконча немачком експанзијом у Африци и источној Европи - немачка влада се оградила од предлога.
- 16. јун — У САД формирана Администрација националног опоравка (НРА) за елиминацију "деструктивне конкуренције" (1935. пресуђено да је неуставна).
- 16. јун — У Тел Авиву убијен Хаим Арлосороф, шеф политичког одељења Јеврејске агенције - био је критикован због помирљивости према Арапима.
- 17. јун — Масакр у Kанзас Ситију: Прити Бој Флојд покушао да ослободи Френка Неша, убио и њега и четворицу агената ФБИ.
- 20. јун — Тајландски генерал Фраyа Фахонфонухасена извео војни удар против све ауторитарнијег премијера Нититаде.
- 21. јун — Забрањена немачка Социјалдемократска партија, у берлинском предграђу Kопеницк долази до "крваве недеље", у којем су нацистички јуришници убили најмање 23 од око 500 притворених. Забрањена и Немачка национална народна партија (ДНВП), ранији Хитлерови савезници.
- 23. јун — Пожар у Ђаковачкој катедрали, изгорјеле оргуље.
- 25. јун — У Бугарској уведено опсадно стање, објашњено завером комуниста и ВМРО-оваца.
- 29. јун — Британска јужноафричка компанија продала своја права на минерале у Јужној Родезији тамошњој влади (у Северној Родезији их задржава до 1964).
Јул
[уреди | уреди извор]- 14. јул — Националсоцијалисти у Немачкој су забранили све опозиционе странке.
- 14. јул — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја.
- 22. јул — Амерички пилот Вајли Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Српски аероклуб (1921) обновљен под именом "Наша крила".
- 1. август — Сукарно, активиста за независност Индонезије, ухапшен од холандских власти - биће у унутрашњем прогонству све до јапанске инвазије 1942.
- 2. август — У СССР отворен Беломорско-балтички канал, грађен принудним радом.
- 7. август — Покољ у Симелу - у северном Ираку ових дана убијено око 3.000 асирских хришћана.
- 12. август — Председник Kубе Герардо Мацхадо побегао из земље услед нереда и побуна у војсци.
- 19. август — Аустријски канцелар Доллфус посетио Мусолинија у Риционеу, добија гаранције против немачке претње.
- 25. август — Земљотрес у Сечуану, око 9.000 мртвих.
- 25. август — Споразум Хаавара између Хитлерове владе и циониста за олакшање исељавања Јевреја у Палестину.
- 28. август — На вашару у Варварину разјарена маса линчовала троје Цигана, мислећи да су украли и ослепели једну девојчицу (заправо сироче једне Румунке коју је узела убијена Живана Маринковић). Девет лица је осуђено на по осам месеци затвора крајем 1936.
- 28. август — Француске трупе окупирале Андору услед тамошњих нереда.
- 30. август — Јеврејски филозоф Теодор Лесинг убијен у Чешкој од стране пронацистичких судетских Немаца.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — У Риму потписан италијанско-совјетски пакт о ненападању.
- 5. септембар — Нареднички пуч на челу са Фулгенsиом Батистом обара председника де Цsспедеса. На чело Kубе прво долази Пентархија, а од 10. 9. Рамoн Грej; Батиста је унапређен из наредника у пуковника и постављен за начелника генералштаба.
- 8. септембар — Гхази I је нови краљ Ирака (до 1939).
- 8. септембар — Шпански премијер Мануел Азања дао оставку на тражење председника Алцалá-Заморе, следи Алејандро Лерроуx.
- 12. септембар — Цивилни авион Фарман Ф.300 пао код Љубљане услед лоше видљивости, погинула два члана посаде (пилот Виктор Никитин) и шест путника - прве жртве цивилног ваздухопловства у Краљевини Југославији.
- 13. септембар — Скоро четврт милиона људи на паради захвалности Администрацији националног опоравка у Њујорку, у организацији њеног лидера Хугх С. Џонсона
- 14. септембар — Турска и Грчка потписују уговор о пријатељству.
- 17. септембар — Утемељен "Вуков сабор", значајна културна манифестација у Србији.
- 21. септембар — 23. децембар — Лајпцишки процес за паљење Рајхстага, на коме ће се прославити Георги Димитров.
- 22. септембар — У Немачкој је основана Рајхскомора културе, повезана са министарством пропаганде, за контролу над културним животом.
- 23. септембар — Адолф Хитлер свечано започиње градњу мреже Аутобахнова (у ствари први је изграђен 1932.).
- 26. септембар — Експлозија паклене машине у Ђевђелији, погинула два лица. Бугарска банда је три дана касније покушала поставити експлозив под пругу Удово-Ђевђелија али су осујећени.
- 27. септембар — Румунски и југословенски краљ присуствују Сталном савету Мале Антанте у Синаји, Румунија.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — У Чехословачкој је Kонрад Хенлеин објавио оснивање "Завичајне фронте судетских Нијемаца".
- 3. октобар — Југословенски краљевски пар у посети Бугарској (Евксиноград код Варне), сутрадан су у Цариграду, разговор са председником Ататурком.
- 3. октобар — Нациста пуцао на аустријског канцелара Долфуса у згради Парламента.
- 7. октобар — Kраљ Александар I Карађорђевић посетио Kрф.
- 7. октобар — Основан Ер Франс у Паризу.
- 10. октобар — Путнички авион Боинг 247 оборен експлозијом бомбе у Индијани, седам мртвих - први доказани случај саботаже комерцијалног авиона.
- 11 — 25. октобар — Боворадетова побуна: тајландски принц покреће побуну, ројалистичку контрареволуцију, против владе (апсолутна монархија је укинута тек прошле године), али резултат је слабљење ауторитета краља Прајадхипока.
- 14. октобар — Немачка влада одлучила да напусти Kонференцију за разоружање и Друштво народа.
- 17. октобар — Алберт Ајнштајн стиже у САД, као избеглица из Немачке.
- 27. октобар — Врхунац нереда у Палестини, са 27 мртвих у Јафи; претучен је и стари Муса ал-Хусаyни, шеф Извршног комитета Палестинског арапског конгреса. Арапи су се током месеца бунили против јеврејског усељавања и Британског мандата који им наводно помаже у куповини земље.
- 29. октобар — Хосе Антонио Примо де Ривера основао Фалангу у Шпанији.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Шпански Баски гласају за аутономију.
- 8. новембар — Убијен краљ Авганистана Мохамед Надир Схах, наслеђује га Мохамед Захир (до 1973).
- 11. новембар — У Пироту откривен споменик грчким ратницима.
- 11. новембар — Ванредно стање у Аустрији услед нацистичких терористичких акција.
- 11. новембар — Прва појава Дуст Боула погађа Јужну Дакоту - јака олуја ("велика црна мећава") носи површински слој земље са собом.
- 12. новембар — Избори у Немачкој са само једном листом - Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера - која добија 92,2% гласова. Истовремено и референдум, на коме је са 93,4% подржана одлука о напуштању Друштва народа и Kонференције о разоружању.
- 12. новембар — Ујгури у Kашгару прогласили Прву Источнотуркестанску Исламску Републику - угушена до априла.
- 16. новембар — САД и Совјетски савез успоставиле формалне дипломатске односе.
- 16. новембар — Џими Ангел прелетео преко високог водопада у Венецуели који ће бити назван по њему - Ангелов водопад.
- 19. новембар — Избори у Шпанској Републици, први са женским правом гласа - највише гласова добиле десничарске странке.
- новембар - Суђење неким Демократама и Земљорадницима у Србији.
- 24. новембар — Адолф Хитлер потписао закон о заштити животиња - забрањене нехумане праксе у индустрији и медицини.
- 27. новембар — У оквиру Немачког радног фронта основана организација за разоноду Kрафт дурцх Фреуде ("Снага путем радости").
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — 21. амандман на Устав САД укида забрану Прохибиције (ступа на снагу 15. 12.).
- 8. децембар — У Шпанији, у Сарагоши, избија трећи и последњи анархистички устанак. (ес Вики).
- 9. децембар — Експресни воз Барселона-Севиља искочио из шина услед саботаже, најмање 24 мртвих.
- 10. децембар — Бугарски краљевски пар у узвратној посети Југославији.
- 10. децембар — Румунска влада забранила Жељезну гарду прије избора касније током мјесеца.
- 11. децембар — Рат за Чако: две боливијске дивизије у џепу Цампо Виа се предају Парагвајцима, страдало око 2.000 Боливијаца, предало се 7.000.
- 16. децембар — Краљ Александар стигао са краљицом у Загреб, на прославу свог рођендана; усташе планирале атентат, али извршилац одустао; ухапшена тројица "сумњивих лица", при чему је погинуо један полицајац.
- 17. децембар — Умро 13. Далај Лама, Тхубтен Гиатсо - наследник, Тензин Гјатсо, биће пронађен 1937.
- 18. децембар — Алехандро Лероук поново шпански премијер (до 1935), у коалицији са Шпанском конфедерацијом аутономних десничара.
- 21. децембар — Одлучено да се Доминион Њуфоундленд привремено врати у статус британске крунске колоније, услед финансијских проблема.
- 24. децембар — Железничка несрећа код места Лагни у Француској, 217 мртвих.
- 26. децембар — Основан Нисан Моторс са седиштем у Јокохами.
- 26. децембар — На Седмој Панамеричкој конференцији потписана Монтевидеоска конвенција којом се дефинише државност. Државни секретар САД Кордел Хал на конференцији афирмисао Политику доброг суседа, противљење интервенцијама у другим земљама.
- 29. децембар — Румунски премијер Џон Г. Дука постао је у Синајској жртви атентата фашистичке тајне организације "Жељезна гарда", скраћеница тројке убојица била је Никадори.
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — август — Даница Томић постала прва жена у Југославији са пилотском дозволом.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Ранко Бугарски, српски лингвиста (прем. 2024)
- 5. јануар — Радмила Бакочевић, српска оперска певачица
- 6. јануар — Ђорђе Кадијевић, српски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар
- 12. јануар — Исидоро Блајстен, аргентински књижевник (прем. 2004)
- 17. јануар — Далида, француска певачица и глумица (прем. 1987)
- 18. јануар — Дејвид Белами, енглески ботаничар, писац, ТВ водитељ и активиста за заштиту животне средине (прем. 2019)
- 18. јануар — Џон Бурман, енглески редитељ, сценариста и продуцент
- 22. јануар — Синиша Павић, српски сценариста (прем. 2024)
- 24. јануар — Асим Ферхатовић, босанскохерцеговачки фудбалер. (прем. 1987)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница (прем. 2014)
- 3. фебруар — Полде Бибич, словеначки глумац (прем. 2012)
- 5. фебруар — Милош Милутиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2003)
- 8. фебруар — Бранислав Црнчевић, српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар (прем. 2011)
- 13. фебруар — Ким Новак, америчка глумица
- 13. фебруар — Здравко Шотра, српски редитељ и сценариста (прем. 2025)
- 18. фебруар — Јоко Оно, јапанска уметница, музичарка и мировна активисткиња
- 18. фебруар — Боби Робсон, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2009)
- 21. фебруар — Боб Рафелсон, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2022)
- 21. фебруар — Нина Симон, америчка музичарка и активисткиња за људска права (прем. 2003)
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Шпиро Губерина, хрватски глумац (прем. 2020)
- 14. март — Мајкл Кејн, енглески глумац, продуцент и писац
- 14. март — Квинси Џоунс, амерички музички продуцент, текстописац, композитор, аранжер, филмски и телевизијски продуцент (прем. 2024)
- 19. март — Филип Рот, амерички писац (прем. 2018)
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Воја Мирић, српски глумац (прем. 2019)
- 9. април — Жан-Пол Белмондо, француски глумац (прем. 2021)
- 12. април — Монсерат Кабаље, шпанска оперска певачица (прем. 2018)
- 15. април — Живојин Павловић, српски редитељ, сценариста, књижевник и сликар (прем. 1998)
- 19. април — Џејн Менсфилд, америчка глумица и модел (прем. 1967)
- 29. април — Вили Нелсон, амерички музичар и глумац
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Џејмс Браун, амерички музичар, плесач и музички продуцент (прем. 2006)
- 11. мај — Јордан Николић, српски певач, познат по интерпретацијама српских народних песама ка Косова и Метохије (прем. 2018)
- 11. мај — Зоран Радмиловић, српски глумац (прем. 1985)
- 12. мај — Ђорђе Јовановић, српски глумац (прем. 2004)
- 22. мај — Томислав Петернек, српски фотограф (прем. 2024)
- 23. мај — Миодраг Вартабедијан, српски дизајнер и графичар (прем. 2009)
- 23. мај — Џоун Колинс, енглеска глумица и списатељица
- 28. мај — Зелда Рубинстејн, америчка глумица и активисткиња за људска права (прем. 2010)
Јун
[уреди | уреди извор]- 5. јун — Бата Живојиновић, српски глумац и политичар (прем. 2016)
- 7. јун — Слободан Селенић, српски књижевник, драматург и књижевни критичар (прем. 1995)
- 8. јун — Џоун Риверс, америчка комичарка, глумица, списатељица, продуценткиња и ТВ водитељка (прем. 2014)
- 11. јун — Џин Вајлдер, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент, музичар и писац (прем. 2016)
- 13. јун — Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац (прем. 1993)
- 15. јун — Предраг Кораксић, српски карикатуриста
- 16. јун — Богољуб Динић, српски глумац (прем. 2019)
- 20. јун — Дени Ајело, амерички глумац, продуцент и музичар (прем. 2019)
- 25. јун — Алваро Сиза, португалски архитекта
- 26. јун — Клаудио Абадо, италијански диригент (прем. 2014)
- 26. јун — Раша Попов, српски књижевник, публициста, глумац и новинар (прем. 2017)
- 29. јун — Мирко Шоуц, српски џез музичар, композитор и диригент (прем. 2023)
- 30. јун — Томислав Ивић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2011)
Јул
[уреди | уреди извор]- 12. јул — Олга Познатов, српска глумица (прем. 1996)
- 20. јул — Кормак Макарти, амерички књижевник, драматург и сценариста (прем. 2023)
- 24. јул — Џон Анистон, амерички глумац (прем. 2022)
- 25. јул — Ранко Борозан, југословенски и српски фудбалер (прем. 2020)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Љубица Оташевић, српска глумица и кошаркашица (прем. 1998)
- 16. август — Џули Њумар, америчка глумица
- 18. август — Роман Полански, француско-пољски редитељ, сценариста, продуцент и глумац
- 18. август — Жист Фонтен, француски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
- 19. август — Дебра Паџет, америчка глумица
- 20. август — Предраг Милинковић, српски глумац (прем. 1998)
- 22. август — Урош Гловацки, српски глумац (прем. 2020)
- 22. август — Силва Кошћина, италијанска глумица (прем. 1994)
- 25. август — Том Скерит, амерички глумац
- 25. август — Вејн Шортер, амерички џез музичар (саксофониста) и композитор (прем. 2023)
- 26. август — Јован Христић, српски песник, драматург, есејиста, преводилац и књижевни и позоришни критичар (прем. 2002)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар — Карл Лагерфелд, немачки модни креатор (прем. 2019)
- 11. септембар — Никола Пјетранђели, италијански тенисер (прем. 2025)
- 13. септембар — Душко Трифуновић, српски књижевник, песник и телевизијски аутор (прем. 2006)
- 18. септембар — Роберт Блејк, амерички глумац (прем. 2023)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — Латинка Перовић, српска историчарка и политичарка (прем. 2022)
- 21. октобар — Франсиско Хенто, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
- 28. октобар — Гаринча, бразилски фудбалер (прем. 1983)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Џон Бари, енглески композитор и диригент, најпознатији по филмској музици (прем. 2011)
- 3. новембар — Џереми Брет, енглески глумац (прем. 1995)
- 3. новембар — Јелена Жигон, српска глумица (прем. 2018)
- 12. новембар — Борислав Ивков, српски шахиста (прем. 2022)
- 19. новембар — Лари Кинг, амерички ТВ и радијски водитељ (прем. 2021)
- 21. новембар — Михајло Костић Пљака, српски глумац (прем. 2001)
- 23. новембар — Кшиштоф Пендерецки, пољски композитор и диригент (прем. 2020)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Бранко Радовић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1993)
- 6. децембар — Хенрик Горецки, пољски композитор (прем. 2010)
- 6. децембар — Донка Шпичек, српска новинарка, дугогодишња уредница програма за децу и младе ТВ Београда (прем. 2016)
- 9. децембар — Бранислав Вукашиновић, српски новинар и ТВ водитељ (прем. 2011)
- 10. децембар — Мако Ивамацу, јапански глумац (прем. 2006)
- 13. децембар — Џек Хиршман, амерички песник и друштвени активиста (прем. 2021)
- 19. децембар — Иво Сердар, хрватски глумац (прем. 1985)
- 20. децембар — Рик ван Лој, белгијски бициклиста (прем. 2024)
- 22. децембар — Лучано Мартино, италијански продуцент, редитељ и сценариста (прем. 2013)
- 23. децембар — Акихито, јапански цар (1989—2019)
- 28. децембар — Живорад Жика Лазић, српски сценариста, књижевник и новинар (прем. 2009)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 5. јануар — Калвин Кулиџ, амерички политичар и 30. председник САД
- 21. јануар — Џорџ Мур, ирски књижевник
- 31. јануар — Џон Голсворди, енглески књижевник
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Васа Ешкићевић, српски сликар
Март
[уреди | уреди извор]- 16. март — Алфред Хар, мађарски математичар
Јун
[уреди | уреди извор]- 20. јун — Клара Цеткин, немачка политичарка
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Динко Шимуновић, хрватски књижевник
- 23. август — Адолф Лос, аустријски архитекта (*1870)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — Едвард Греј, британски политичар
- 8. септембар — Фејсал I од Ирака, ирачки краљ
- 28. септембар — Александер фон Кробатин, аустроугарски фелдмаршал
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Николај Јуденич, руски генерал
- 29. октобар — Џорџ Бенџамин Лакс, амерички сликар
Децембар
[уреди | уреди извор]- 17. децембар — Оскар Поћорек, аустроугарски генерал
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Ервин Шредингер и Пол Дирак
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Томас Хант Морган
- Књижевност — Иван Алексејевич Буњин
- Мир — Норман Ејнџел (УК)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
