Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Планета Земља
Планета Земља

Земља (симбол: 🜨) је трећа планета по удаљености од Сунца и једина позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према радиометријском рачунању и мишљењу да је цео Сунчев систем настао у једном процесу, процењује се да се Земља формирала пре више од 4,5 милијарди година, што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада U238 је 4,51 × 109 година, а Th232 је 1,39 × 1010година. Гравитација Земље међусобно делује са другим објектима у свемиру, посебно са Сунцем и Месецом, јединим природним сателитом Земље, који је почео да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Гравитационо деловање између Земље и Месеца узрокује океанске плиме и осеке, стабилизује оријентацију Земље oко своје осе и постепено успорава исту. Земља је најгушћа планета у Сунчевом систему и највећа од четири терестричке планете.

Земља се једном окрене око Сунца у 365,26 дана, период познат као Земљина година. Током овог периода, Земља се окрене око своје осе око 366,26 пута (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса ротације се налази под нагибом од arcsin0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (тренутно се смањује константном угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку). Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.

Добар чланак

Вински подрум
Вински подрум

Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа — винских сорти винове лозе. Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију. Пића слична вину могу се поризводити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.

Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије или Ирана. Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија. Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира. У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферметације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.

Изабрани списак

Фотографија Кјубрика током снимања Др Стрејнџлав
Фотографија Кјубрика током снимања Др Стрејнџлав

Стенли Кјубрик је био амерички редитељ, сценариста и продуцент, често називан једним од најутицајнијих редитеља у историји кинематографије.

Кјубрик је био самоук. Редитељски рад је отпочео са три краткометражна документарна филма а његов дугометражни деби био је филм из 1953. године Страх и жеља.

Режирао је укупно 13 дугометражних играних филмова.

Вести

Протести у Ирану 2025—2026.

На данашњи дан

Абел Тасман

Да ли сте знали?

Антарктик
Антарктик

Изабрана слика

Приказ Божићних јасли са фигурицама које представљају поклоњење пастира. Ова сцена приказује тренутак када пастири, обавештени о рођењу Исуса, долазе да му се поклоне и донесу дарове, симболишући понизност и радост због Христовог рођења.
Приказ Божићних јасли са фигурицама које представљају поклоњење пастира. Ова сцена приказује тренутак када пастири, обавештени о рођењу Исуса, долазе да му се поклоне и донесу дарове, симболишући понизност и радост због Христовог рођења.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 66,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 714.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 519.710 корисника отворило налог, а од тога је 2.055 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти