Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Жилина (слч. Žilina^ⓘ, мађ. Zsolna, нем. Sillein, пољ. Żylina) град је на северозападу Словачке, у близини њене тромеђе са Чешком и Пољском. Смештена је на ушћу Кисуце и Рајчанке у Вах, у котлини окруженој планинама, које припадају масиву Западних Карпата. Налази се на раскрсници природних путева који, још од средњег века, повезују Русију, Балтик и северну Европу са Дунавом и јужном Европом, а данас је једно од најважнијих друмско-железничких чворишта у држави и налази се на паневропским коридорима Va и VI.

Под данашњим именом се први пут помиње 1208. године, а 1379. године је први пут забележен грб града, који је и данас у употреби. Краљ Карло Роберт је 1321. године Жилину прогласио слободним краљевским градом, док је његов наследник Лајош I посебном повељом Privilegium pro Slavis (издатом 7. маја 1381. године) изједначио права словенских и немачких грађана. Врхунац у свом развоју град је доживео у 17. веку, након чега почиње његова стагнација, све до доласка железничке пруге 1872. године, чиме је отпочео нови развој града и његова индустријализација.

Данас у Жилини живи 85 399 становника, што је чини петим градом у Словачкој по броју становника. Седиште је једне од осам крајева Словачке (Жилинског краја) и једног од њених округа (округ Жилина), универзитетско средиште, а од 2008. године и новоформиране Жилинске бискупије. Један је од највећих привредних центара у држави, нарочито после доласка аутомобилског гиганта КИА, који је у граду подигао фабрику вредну милијарду евра, чиме је Жилина постала једно од три седишта аутомобилске индустрије у Словачкој.

Цео чланак 376 сјајних чланака

Добар чланак

Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине.

Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је археолошким парком.

Цео чланак 469 добрих чланака

Изабрани списак

Нобелова награда за физиологију или медицину додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физиологије или медицине. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.

Од оснивања, вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељују је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Иако се често назива Нобеловом наградом за медицину, Нобел је у свом тестаменту изричито навео да се награда додељује за „физиологију или медицину”, те се тако награда може доделити за шири спектар поља. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Цео чланак 178 изабраних спискова

Вести

8. март — Моџтаба Хамнеј (на слици) је изабран за новог врховног вођу Ирана.
6. март — Влада Исланда је заказала референдум о настављању преговора о уласку у Европску унију за 29. август 2026.
28. фебруар — Лавина са песмом Крај мене је однела победу на Песми за Евровизију ’26, те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2026.
28. фебруар — Израел и САД су покренули ваздушне нападе на Иран. Војска Ирана узвратила је лансирањем балистичких ракета ка Израелу. У нападима је убијен ирански врховни вођа, Али Хамнеј.
26. фебруар — Авганистан и Пакистан су разменили прекограничне нападе.
22. фебруар — Вођа картела нове генерације Халиско, Немесио Осегера Сервантес, убијен је од стране мексичке војске. Након тога избили су нереди по градовима широм Мексика.
17. фебруар — Синиша Каран инаугурисан је за председника Републике Српске.

Остале вести

На данашњи дан

241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресуднoj поморској бици код Егатских острва.
1629 — Енглески краљ Чарлс I је распустио парламент чиме је започео једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао.
1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
1906 — Више од 1000 рудара је погинуло у Курјерској несрећи у руднику угља у северној Француској.
1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да је Краљевина Хаваји прва држава на свету у којој су жене добиле право гласа и то 1840. године, да би десет година касније Хаваји укинули исто право?
… да је реч банана западноафричког порекла? Стари Грци су ово воће звали пала.
… да су слепи мишеви једини сисари који могу активно да лете?
… да је Нобелова награда за економију последња установљена и да се додељује од 1969. године?
… да је Демократска Република Конго била колонија 76,8 пута мање Белгије?
… да је Суботичка пешчара највише узвишење Бачке.
… да на хиљаде морских створења умире услед гутања пластичних кеса које личе на медузе?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Перито Морено је глечер у Патагонији (у аргентинској провинцији Санта Круз) и један је од највећих резерви слатке воде у свету. Такође је једна од најпопуларнијих туристичких атракција аргентинске Патагоније.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 66,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 717.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 541.250 корисника отворило налог, а од тога је 1.951 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти