Главна страна
Сјајан чланак
Супримс (енгл. the Supremes, IPA: /ði ˌsuːˈpɹiːmz/) била је америчка дјевојачка пјевачка група и главни клијент Мотаун рекордса током 1960-их. Основана као Прајметс (енгл. the Primettes, IPA: /ði ˈpɹaɪ̯m.ɛts/) у Детроиту (Мичиген, САД) године 1959, група Супримс је била комерцијално најуспјешнија од свих у Мотауну, а до дан-данас је остала најуспјешнија америчка вокална група, са 12 синглова на првој позицији на листи Billboard Hot 100. Већину ових хитова написао је и продуцирао Мотаунов главни тим за писање пјесама и њихову продукцију, Холанд—Дожер—Холанд. На свом врхунцу средином 1960-их, пјевачице Супримса су биле ривалке Битлсима по свјетској популарности, а тврди се и да је њихов успјех омогућио мејнстрим каријеру за будуће афричкоамеричке ритам и блуз и соул музичаре.
Чланице-оснивачице Флоренс Балард, Мери Вилсон, Дајана Рос и Бети Макглоун, све становнице јавног стамбеног насеља „Брустер—Даглас” у Детроиту, формирале су Прајметс као сестринску групу Прајмсима (са Полом Вилијамсом и Едијем Кендриксом, који су касније промијенили име у Темптејшонси). Барбара Мартин је замијенила Макглоунову 1960, а група је сљедеће године као Супримс потписала уговор са Мотауном. Мартинова је напустила групу почетком 1962. године, а Росова, Балардова и Вилсонова су наставиле да пјевају као трио.
Добар чланак

Бронвин Бенкрофт (Тентефрилд, 1958) јесте аустралијски уметник, администратор и илустратор књига. Она је једна од прве три аустралијске модне дизајнерке које су своја дела представиле у Паризу.
Током 1985, Банкрофт је основала радњу под називом Designer Aboriginals, која продаје тканине које су направили абориџински уметници, укључујући и саму Банкрофтову. Била је један од оснивача уметничке организације Boomalli Aboriginal Artists Co-operative. Њена уметничка дела су део колекција институција: Национална галерија Аустралије, Уметничка галерија Новог Јужног Велса и Уметничка галерија Западне Аустралије. Она је илустровала 20 књига за децу, укључујући Stradbroke Dreamtime активисткиње Уджеру Нунукал, као и књига уметнице Сели Морган. Њене дизајнерски послови укључују рад на екстеријеру спортског центра у Сиднеју.
Она деценијама учествује у друштвеном активизму и администрацији уметничких институција, а била је и члан одбора Националне галерије Аустралије. Њена слика Prevention of AIDS (1992) коришћена је у кампањи за подизање свести о сиди у Аустралији. Била је у чланица одбора: Агенције за прикупљање ауторских права Вископи, Аустралијског друштва аутора, Транби Абориџинал Колеџа, Одбора уметника Музеја савремене уметности Аустралије (MCA) у Сиднеју.
Изабрани списак
Били Вајлдер (1906—2002) био је аустријски режисер. Вајлдер је у почетку наставио каријеру у новинарству након што је био инспирисан америчким филмским журналом. Радио је за аустријски часопис Die Stunde и лист Die Stundeу Бечу, а касније за немачке листове Berliner Nachtausgabe, и Berliner Börsen-Courier у Берлину. Његов први сценарио био је за немачки неми трилер The Daredevil Reporter (1929). Вајлдер је побегао у Париз 1933. након успона Нацистичке партије, где је корежирао и написао сценарио француске драме Mauvaise Graine (1934). Исте године, Вајлдер је напустио Француску на броду РМС Аквитанија да би радио у Холивуду, упркос томе што је слабо знао енглески. У Холивуду је имао вишедеценијску успешну каријеру.
Као признање за свој рад, Вајлдер је добио АФИ-јеву награду за животно дело, награду Британске академије филмске и телевизијске уметности (БАФТА), награду за животно дело Удружења америчких режисера, Меморијалну награду Ирвинга Г. Талберга, Награду Лаурел за сценаристичко достигнуће и награду за животно дело Удружења америчких продуцената. Двострука обмана, Булевар сумрака, Неки то воле вруће и Стан су укључени у највеће америчке филмове АФИ свих времена.
Вести
- 9. септембар — Ванредни парламентарни избори у Србији расписани су за 25. октобар 2026.
- 7. септембар — Генерал Ратко Младић сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.
- 6. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Србије је освојила бронзу на Европском првенству у Турској пошто су у мечу за треће место победиле селекцију Пољске резултатом 3 : 1.
- 5. септембар — Одржана је 14. Београдска парада поноса.
- 1. септембар — Репрезентативка Србије у бацању копља Адриана Вилагош оборила је рекорд Медитеранских игара после преокрета у финалу у Таранту.
- 29. август — Бирачи на Исланду су кроз референдум одбили да наставе преговоре о приступању ЕУ суспендоване 2013, са исходом 47% : 53%.
- 28. август — Хокон VIII постао је краљ Норвешке након смрти свог оца Харалда V.
На данашњи дан
- 533 — Византијски војсковођа Велизар је поразио вандалског краља Гелимера у код Ад Децимума.
- 1759 — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску превласт у Канади.
- 1814 — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД.
- 1922 — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу — 58 °C.
- 1923 — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
- 1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
- 1999 — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
Да ли сте знали?

- … да је прва жена премијер у источној Европи била Милка Планинц?
- … да је руска револуционарка Александра Колонтај прва жена амбасадор на свету?
- … да бадем припада роду шљива (породица руже)?
- … да је Србин Душан Попов био једна од главних инспирација Ијану Флемингу за лик Џејмса Бонда?
- … да је Непал једина држава на свету која нема заставу правоугаоног или квадратног облика?
- … да је химну Хрватске „Лијепа наша домовино” компоновао Србин Јосиф Руњанин?
- … да je нојево око веће од његовог мозга?
Изабрана слика
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 618.491 корисник отворио налог, а од тога је 1.585 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице