1686
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1686. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Имрих Текели пуштен из турског затвора у Београду и враћен у Велики Варадин.
- јануар — Стојан Јанковић са Морлацима ослободио Лапац у Крбави.
Фебруар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Март
[уреди | уреди извор]- март — Провидур Петар Валијер објавио наредбу да православне свештенике морају постављати католички бискупи. Негде у ово доба је владика у Боки постао Теодосије.
Април
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Русија и Пољска-Литванија склопиле Вечни мир ради борбе против Турака и Татара (Руско-турски рат 1686.-1700.).
- 15. мај — Због великог пресељавања, которски провидур забранио примање нових српских избеглица с османског подручја у Рисан.
- мај — Настао Доминион Нова Енглеска, траје само до 1689, први председник већа је Јосеф Дудли.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Морејски рат на Пелопонезу: млетачки војсковођа Ото Вилхелм вон Конигсмарк заузео Стари Пилос а петнаест дана касније и Нови Пилос.
- јун — Синодално писмо Цариградске патријаршије потврђује московском патријарху право на хиротонију митрополита кијевског као и контролу над територијом кијевске митрополије.
- јун — Велики турски рат: царска војска Карла Лоренског почиње Опсаду Будима којег брани Арнаут Абдурахман Абди-паша.
Јул
[уреди | уреди извор]- 9. јул — Основана Аугсбуршка лига, каснија Велика алијанса, против Лујевих претензија на Изборни Палатинат.
- 10. јул — Конигсмарк заузео Метони након 18 дана опсаде.
- јул — Морејски рат у Боки: Турци нападају Свети Стефан и Ластву.
- 17. јул — Енглески краљ Џејмс II Стјуарт именовао четворицу католика у Тајни савет, упркос Тест Акт-у који забрањује католике на јавним позицијама. Група завереника ће се окупљати у Карбороугх Хоусе што је почетак ланца догађаја који води Славној револуцији.
- 29. јул — Млечани заузели Аргос.
Август
[уреди | уреди извор]- 6. август — Конигсмарцк код Аргоса поразио сераскера Исмаила, заузима Нафплио - Млечани сада контролишу већи део Пелопонеза.
- август — Турска војска стигла до Будима, али само мало узнемирава опсаду.
- август — Неуспешни напад скадарског Сулејман-паше Бушатлије на Будву.
- август — Јан III Собјески на Молдавској кампањи: ушао у Јаши, не успева стићи до Буџака а и Јаши изгорео приликом повратка.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Сијамско изасланство у Француској пред краљем Лујем XIV.
- 2. септембар — Снаге Свете лиге заузеле Будим после 145 година турске власти. Масакр муслимана и Јевреја.
- 12. септембар — Могулски цар Аурангзеб освојио Султанат Биџапур, један од Деканских султаната.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Царска војска заузима Калочу (16.), Печуј (22.), Сегедин (23.). Након што је генерал Валис заузео Сегедин, околна српска раја дигла устанак. Устаника има и око Чанада и Арада, одакле нападају темишварски крај.
- 26. октобар — Писмо из Дубровника обавештава да турске породице беже са стварима из Београда и да међу "Турцима" Босне и Херцеговине влада ужас.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Царске трупе презимљавају, између осталог, у западном и северном Ердељу, што је практично окупација.
- 18. новембар — Луј XIV прошао кроз болну операцију аналне фистуле.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Патријарх Арсеније Чарнојевић јавља Млечанима да би прешао на Цетиње из Пећи јер му Турци праве проблеме.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Започео Руско-турски рат
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 24. мај — Габријел Фаренхајт, немачки физичар. (*1736)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]