1755
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1755 на Викимедијиној остави.
| |
1755 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Крајишко-кметска буна у Вировитичкој жупанији, на Шпишићевом буковичком властелинству. Буна се шири и на друга властелинства: вировитичко, нашичко, ораховичко, воћинско и подгорачко. Зачеци буне у Пожешкој жупанији су одмах угушени.
- 20. јануар — Побуна у Вараждинском генералату: непосредни повод је покушај војног заповедништва да силом утера новац за нове униформе.
- 23. јануар — Руска царица Јелисавета основала Московски универзитет.
- јануар — У Санкт Петербургу излази први руски научно-популарни часопис "Јежемјесачније сачињенија" (ру: Ежемесячные сочинения).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 13. фебруар — Уговор из Гиyантија: остатак Матарамског султаната, холандског вазала на централној Јави, подељен је на султанате Јогyакарта и Суракарта.
- 20. фебруар — Депутација побуњених крајишника на челу са кап. Петром Љубојевићем поднела притужбе, "Потешчице", царици Марији у Беч: да им се не одузимају привилегије, различити економски захтеви, и православци и католици крајишници траже да се унијати уклоне из манастира Марче јер изазивају "велику конфузију и неслогу".
- 20. фебруар — Спрема се Француски и индијански рат у Северној Америци: британски генерал Едвард Брадок је стигао са две регименте у Хемптон, Вирџинија.
- 24. фебруар — Сељачка буна око Крижеваца, у Равену, (непосредно: порезни попис, јавни радови у очекивању посете Марије Терезије), пале према Градецу и Пресеки, страх и метеж у Загребу. У "потешчицама" траже прикључење Крајини. У време равенске буне, дигли су се и сељаци око Великог Отока у Подравини и у Бишкупцу код Вараждина, што је угушио вараждински генерал Јосип гроф Драшковић.
Mарт
[уреди | уреди извор]- 3. март — Подбан Иван Рауцх кренуо из Загреба да доврши смиривање сељачке буне, што се претвара у пљачкашки поход а сељаци умиру у претрпаним загребачким затворима.
- март — Сукоб ћинговске Кине и Џунгарског каната: кинеска војска креће из места Улиастаи у дан. западноцентралној Монголији. Међу командантима је и претендент Амурсана, који се прошле године сукобио са џунгарским владаром Давацхијем и затим побегао кинеском владару Ћианлонгу.
- 24. март — Царица Марија декретом забрањује даље прогоне побуњених сељака у Војна крајини.
- 31. март — У Лисабону отворена раскошна Óпера до Тејо, кратког века.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Хаџи Мехмед-паша шаље претеће писмо црногорском владици Василију, због изневеравања прошлогодишњег споразума са Савом о плаћању харача - прети му набијањем на колац.
- 15. април — У Загребу почиње рад посебна комисија начелу са међимурским грофом Алтханом - Марија Терезија је наредила истрагу о недавној буни - стварни носилац власти у Крајини владарка користи прилику да смекша властодршце који се противе централизацији. Слична комисија је упућена и у Вировитицу.
- 15. април — Александријски конгрес у Вирџинији: састанак генерала Брадока и представника пет америчких колонија; разговарају о ратном фонду, договарају четворокраки напад на Нову Француску.
- 15. април — Самјуел Џонскон издао "Речник енглеског језика". За седам година је самостално уврстио 42.773 речи.
- април — Гроф Неиперг ухапсио Љубојевића у Кањижи. Комисија ће осудити 100 људи (62 католика, 38 православаца). Угушен је покушај буне у Лици. У селима су кнезови замењени официром и подофициром (крај крајишке аутономије и значајних крајишких буна).
Мај
[уреди | уреди извор]- 15. мај — Северно од Рио Грандеа је основан Ларедо (север колоније Нуево Сантандер у Вицекраљевству Нова Шпанија).
- 29. мај — Брадокова експедиција креће из Форт Камберланд у Мариланду према Форт Дукуесне, дан. Питсбург. Ађутант му је вирџинијски потпуковник Џорџ Вашингтон, склопио је савез са неким ирокешким поглавицама.
Јун
[уреди | уреди извор]- 7. јун — Земљотрес у Ирану, страдали Исфахан, Табриз и Кашан, можда 40.000 мртвих.
- 8. јун — У поморском окршају код Њуфаундленда, Британци вицеадмирала Едварда Бокавена заробили два француска брода, Алциде и Лyс. Већина француских бродова је у магли успела проћи.
- јун — Рат против Џунгарије: кинеске снаге заузимају без отпора град Или, дан. Јининг на западу Сињианга. Давахи се повлачи у планине Геденг, затим је поражен у последњој бици.
- 16. јун — Битка за Форт Беаусежоур: британска победа је крај шестогодишњег Рата оца Ле Лоутреа и увод у исељење франкофона из Акадије у дан. маритимној Канади.
Јул
[уреди | уреди извор]- 9. јул — Битка на Мононгахели: Франко-индијанске снаге потукле Брадокову експедицију, која је покушала освојити Форт Дукуесне (дан. Питсбург).
- 25. јул — Француски и индијански рат: Британске власти у Сјеверној Америци доносе одлуку о протјеривању француских колониста из Акадије (данашња Нова Шкотска).
- 26. јул — Гиацомо Цасанова ухапшен у Венецији под оптужбом за увреду религије и пристојности - у септембру је осуђен на пет година затвора без суђења или саопштене оптужнице, али ће следеће године спектакуларно побећи.
- 26. јул — Папина енциклика Аллатае сунт, "о следбеништву источног обреда".
Август
[уреди | уреди извор]- 10. аугуст — Почиње Кампања у заливу Фундy, протеривање франкофоних Акадијаца, почевши од регије Чигнето, на полуострву Нова Шкотска.
- аугуст — Британци почињу заплене француских бродова.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Први тајни састанак аустријског амбасадора у Француској вон Стархемберга и Лујевог повереника кардинала Берниса - Версајски споразум ће бити закључен почетком следећег маја (Дипломатска револуција).
- 4. септембар — Краљичиним мандатом су одређене казне за насиља у Крајишкој буни, међу којима и осам смртних за сељаке, али је и подбан оглобљен за опљачкану имовину сељака.
- 4. септембар — Битка код Петитодиака у Канади, франко-индијанска победа, отпор протеривању.
- 8. септембар — Битка на језеру Џорџ на северу провинције Њујорк: британско-ирокешка победа над франко-индијанским инвазорима; погинуо је мохочки поглавица Хендрицк Тхеyаногуин.
- 11. септембар — Краљица Марија потврдила привремену регулацију урбаријалних односа у Вировитичкој жупанији. Привремени урбар за Славонију и Срем повећава терете кметовима, изазива отпор Срба у Срему.
- 24. септембар — Побуна Амурсане: бежи од кинеске пратње на путу за Цхенгде, окупља већину преосталих Ојрата. Али ово је само почетак Џунгарског геноцида.
- 30. септембар — Британци обећавају финансијску помоћ Русији како би се поставило 50.000 војника на ливонско-литванској граници - али Британци контактирају и са Прусима, што је увод у Дипломатску револуцију следеће године.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Франкофони из Чигнета су транспортовани у Јужну Каролину и Џорџију.
- 16. октобар — Масакр на Пен'с Крику у Пенсилванији: Ленапе Индијанци убили 14 насељеника (Ленапеи су љути због преварантске Валкингове куповине земље из 1737. и јер су Ирокези прошле године продали њихову земљу без питања).
- 17. октобар — Исландски вулкан Катла почиње четворомесечну ерупцију експлозивности 5 ("катаклизмична").
- 25. октобар — Пошто је претходник Бијикли Али-паша погубљен, Јирмисекизаде Мехмед Саид-паша постаје пети велики везир ове године (остаје пола године).
- октобар — Босански везир добија ферман с Порте да сукоб с Црном Гором реши мирним путем.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Потрес у Лисабону: португалски главни град је разорен у катастрофалном потресу, цунамијима и ватреној олуји, у којима је погинуло 60.000 - 90.000 становника. Страдала је и Анфа у Мароку, коју Европљани напуштају а обновиће је марокански султан Мохамед бен Абдалах.
- 8. новембар — Краљичиним мандатом уведено, уместо појединачних урбара, "привремено уређење урбарских подавања" у Крајини, којим су забрањени најгори облици властелинске самовоље (коначно уређење 1773-80, реформама Јозефа II). Сељаци у Мославини, који су раније имали другачији статус, не признају ово уређење, непослушност траје до 1757.
- новембар — Изашао је пети том Француске енциклопедије.
- новембар — Јохан Винкелман је стигао у Рим. Ове године је објавио утицајне "Мисли о имитацији грчких дела у у сликарству и скулптури", у Риму му је први задатак да опише статуе у Белведерском дворишту Ватиканске палате: Белведерски Аполон, Лаокоонт и др.
- 18. новембар — Земљотрес код рта Анн је потресао Бостон и Масачусетс - има материјалне штете, нема жртава.
- 20.новембар — Обер официри Новосрпског корпуса се састају поводом проблема гајдамака, парамилитараца/разбојника - одлучују да организују одред који би био у сталној потрази за њима.
- 25. новембар — Пенсилванијска скупштина напушта квекерску пацифистичку политику и одлучује да оснује оружане формације, истог дана када су јој немачки насељеници оставили лешеве својих убијених суседа на вратима.
- 27. новембар — Мекнески земљотрес (раније датиран у 18. 11.) погађа север Марока, страдали су Фес и Мекнес, најмање 15.000 људи.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Изгорела је друга Едyстонска кула светиља (обновљена 1759).
- 17. децембар — Грузијски патријарх Антон је смењен због блиских односа са западом (одлази у Русију а поново ће бити грузијски патријарх 1764-88).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- У хабсбуршким земљама се уводи јако протекционистичка царинска политика - превладава све више мануфактурни извоз у Османско царство.
- Помиње се српска школа у Скрадину, учитељ је Хиландарац Јефрем Корески.
- Млечани блокирају Црну Гору због Василијеве агитације, од краја 1755. до краја идуће године инквизитори три пута понављали наређење да буде отрован.
- Раја у Београдском пашалуку се жали да је спахије из освете (због ранијих Портиних мера) "злостављају и ... упропашћују тешким глобама". Ипак, већ од краја 1750-тих спахије и раја су суочени с јаничарским насиљем. Ове године у Београду се одиграла битка, са топовима, између две групе јаничара.
- Неколико стотина јаничара напало беговски оџак на Гласинцу, тако да на њих мора поћи паша Кукавица.
- Нове цркве: Ловрећ (св. Духа), Макарска (св. Марка), Трпиња (Вазнесења Господњег), Свети Петар у Шуми (св. Петра, обновљена), Врбовско (св. Ивана Непомука 1755-56), Темишвар (св. Ђорђа). У Великом Буковцу је изграђен Драшковићев дворац.
- Славеносрбија: у место Камени Брод, данас део Луганска, досељавају се Срби.
- Британци подигли Форт Онтарио на истоименом језеру (дан. Освего, Њујорк).
- У провинцији Хебеи изграђен будистички храм Пунинг са највишом дрвеном скулптуром Авалокитесваре од преко 22 метра.
- Краљ Алаунгпаyа је освојио ходочаснички град Дагон, проширио га и назвао Рангун.
- Станислав Поњатовски стиже у Санкт Петербург, као секретар британског амбасадора - упознаје будућу царицу Катарину чији ће постати љубавник.
