1772
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1772 на Викимедијиној остави.
| |
_(23276509806).jpg)
1772. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 10. јануар — Могулски владар Шах Алам се након 15 година враћа у Делхи, под окриљем Марати.
- 17. јануар — У Данској извршен пуч у коме је свргнут и ухапшен дански краљевски "тајни савјетник" Јоханн Фриедрицх Струенсее заједно са његовом љубавницом, краљицом Каролином Матилдом, супругом краља Кристијана VII.
- 24. јануар — У Јаичком Городоку, дан. Уралску/Оралу у Казахстану, долази до сукоба између војне комисије ген. Михаила Траубенберга и Уралских (Јаичких) козака - генераловим убиством почиње побуна која ће бити поражена у јуну.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Рат Барске конфедерације: Суворов је опсео краковски замак Вавел (до априла).
- 12. фебруар — Кергуеленова експедиција је (дефинитивно) открила по њему названа острва у јужном Индијском оцеану.
- 17. фебруар — Русија, Аустрија и Пруска склапају споразум којом дипломатску кризу и међусобне несугласице изазване устанком у Пољској и руско-турским ратом решавају првом поделом Пољске - за сада узимају граничне области, али око једну трећину површине и становништва.
Март
[уреди | уреди извор]- 14. март — Хиеронyмус вон Цолоредо је изабран за, испоставља се последњег, кнеза-надбискупа Салзбурга (до 1803). Надбискуп ће бити Моцартов послодавац.
- 25. март — Ду Фреснеова експедиција стигла на Нови Зеланд, односи са Маорима су у почетку мирољубиви.
- 26. март — Званични датум оснивања Порто Алегреа у Бразилу (насеље су основали Азорци неколико година раније).
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Огроман пожар у Еду/Токију.
- 2. април — Умро је стонски бискуп Петар Будмани, у септембру долази Фрањо Соркочевић (до 1800).
- 8. април — Аустрија поништава прошлогодишњи уговор са Османским царством, пошто је руска царица Катарина обећала вратити Молдавију и Влашку.
- 26. април — Краковски замак се предао Суворову.
- 28. април — Варен Хастингс постаје гувернер Бенгала, затим први генерални гувернер 1773-85. Уз Роберта Цливеа се сматра утемељивачем Британске Индије.
Мај
[уреди | уреди извор]- 30. мај — Склопљено примирје којим је привремено обустављен Руско-турски рат (1768-1774).
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Умро је авгански владар Ахмад Шах Дурани, наслеђује га син Тимур (до 1793).
- 9. јун — Афера Гаспе, инцидент на обалама Роуд Ајланда где радикални северноамерички колонисти, припадници покрета Синова слободе нападају, заузимају и спаљују британски царински брод ХМС Гаспе који је настојао спроводити непопуларне законе о опорезивању и царинама.
- 12. јун — Француски капетан Марк Јосепх Марион ду Фресне је убијен, са још 26 људи из његове екипе, након чега су канибализовани - након нових напада и француског реванша, преостали Французи одлазе 12. 7..
- јун — Побуна уралских козака је угушена, за сада, али њихово незадовољство ће догодине искористити Јемељан Пугачов.
- јун — У Лондону почиње Британска кредитна криза: када се сазна да је банкар Алеxандер Фордyце изгубио 300.000 фунти на шортирању акција Источноиндијске компаније, у пар недеља ће пропасти осам лондонских банака и касније још двадесетак у Европи.
- 22. јун — Судска парница Сомерсет в Стјуарт завршава када Лорд Мансфиелд, врховни судија Енглеске и Велса пресуђује да ропство није у складу с англосаксонским обичајним правом чиме је де факто укинуто на подручју Енглеске и Велса, док ће се у остатку Британске Империје практиковати још неколико деценија.
- 23 - 28. јун — Руско-турски рат, Левантска кампања: Руси су заузели Бејрут на неколико дана, не би ли помогли побуњеном египатском мамелуку Али Беy ал-Кабиру
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Велика олуја погађа јапански Канто, доноси поплаве и уништава усеве, праћена још једном јаком олујом 15 дана касније.
- 13. јул — Џејмс Кук креће на друго путовање, са два брода, Ресолутион и Адвентуре, не би ли коначно утврдио има ли континента у јужном Пацифику (до 1775). Успешно је тестиран хронометар К1 Ларцума Кендалла, члан експедиције је и млади Георге Ванцоувер.
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Прва подјела Пољске: Пруска узима већи део Краљевске Пруске, укључујући Ермланд/Вармију, али без Гдањска и Торуња; дистрикт Нетзе/Наднотецк из северне Великопољске и северну Кујавију (ца. 36.000 квкм са 600.000 становника). Догодине је из овога основана провинција Западна Пруска, којим су повезане пруска Помераније и Источна Пруска. Пољска-Литванија је остала без излаза на море, 80% њеног извоза ће бити изложено великим пруским царинама. Аустријска партиција: шлеска војводства Затор и Аушвиц; малопољски окрузи Краков (без града Кракова), Сандомјеж и Галиција, укључујући Лавов (83.000 квкм и 2,6 милиона становника). Из овога настаје Краљевина Галиција и Лодомерија (до 1918). Руска партиција: територије на североистоку, део Ливоније, већи део Инфлантског војводства (без западних ексклава Курландске бискупије, исток Белорусије - Витебск, Полоцк, Мстислављ (92.000 квкм, 1,3 милиона становника). Нове територије чине већи део нове Псковске губерније.
- 12. август — Дошло до ерупције и делимичног колапса вулкана Маунт Папандајан на Западној Јави. Лавина камења убила 3.000 људи.[1]
- август — Царица Катарина узима новог љубавника Александра Василчикова (до 1774), пошто је обавештена о прељуби Григорија Орлова.
- 21. август — Шведски краљ Густав III доноси нови устав којим је де факто извео пуч, односно увео апсолутну монархију, одузевши све овласти парламенту и окончавши више од пола вијека Доба слободе у Шведској (Густав је убијен 1792, апсолутизам траје до 1809).
- 28. август — Руско-турски преговори у Фокшанју се прекидају јер Османлије не желе признати независност Кримског каната - настављају се у Букурешту у новембру.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Отац Јуниперо Сера оснива мисију Сан Луис Обиспо де Толоса, око које настаје град Сан Луис Обиспо.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 15. октобар — Бјеловар, средиште Вараждинског генералата, добија цркву Терезе Авилске, од ове године је главно сајмишно мјесто генералата.
- октобар — Леополд и Волфганг Моцарт иду на треће путовање у Италију, у Милано. Пошто је салцбуршки надбискуп узео Доменица Фисцхиеттија за капелмајстора, а не Леополда, овај се нада Волфганговом запослењу у Италији (не знајући за негативан став царице Марије Терезије).
- октобар — Манастири Базјаш и Кусић су припојени Златици код Прњавора у дан. Румунији.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — У Масачусетсу је, по замисли Самуела Адамса, основан први Комитет кореспонденције, а у другим колонијама до 1774 - координација отпора Британском парламенту, затим подршка независности.
- 7. новембар — Шпански морепловац Доминго де Бонецхеа је посетио Тахити.
- 6 - 8. новембар — Поморска Патраска битка је убедљива руска победа Коњајева над османском флотом из Улциња и Туниса; с Русима су ратовали и Иван и Јован Војновић и кап. Кнежевић.[1]
- 12. новембар — Карасубазарски уговор: Кримски канат се проглашава независним под покровитељством Русије, луке Керч, Јеникале и Кинбурн припадају Русији.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — У Јапану је уведена нова ера, Ан'еи (до 1781), након што је крај ере Меива прошао у великим несрећама.
- 22. децембар — У Сарајево је стигао кул-ћехаја (кул-чауш) Али-ага, кога је Порта послала уместо босанског валије Абдулах-паше Мухсинзадеа, кога се "нитко не бојаше". Али-ага користи велика овлашћења за ликвидирање непослушних; зулумћари су се смирили у владавини страха (остаје до 1776). У Травник је у ово време дошао муселим Стамболија, који је задао много страха вилајету.
- 26. децембар —У Милану изведена Моцартова озбиљна опера Луцио Силла.
- децембар — У Црну Гору стиже руски подофицир Савић Барјановић, Црногорац, са инструкцијама руског двора да се формирају оружани органи власти - Шћепан Мали је формално поглавар али праву власт би имао неки Црногорац на челу одреда од осамдесет људи за вршење правде.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- На снагу је ступила урбаријална регулација у Угарској - ограничена права племића и дужности кметова према властели.
- Води се рачуна да млинови на (хабсбуршком) Дунаву, којих има 600, не ометају пловидбу.
- Стефан Вујановски: "Немецкаја грамматика" - први практични уџбеник немачког језика међу Србима, на црквенословенском.
- Захарије Орфелин издаје у Венецији "Житије и славнија дела Государа императора Петра Великаго".
- Неки Христофор бележи 1762. и 1772. пропадање манастира Грачаница - типично стање већине српских манастира у овом периоду.
- Скопски надбискуп Матија Мазарек примећује да још увек има много православаца, мада их је много истребљено од стране исламских Албанаца.
- Нове цркве: Нашашћа Св. крижа у Петловцу, капела Жалосне Марије у Карлобагу, св. Ивана Непомука у Винковцима
- Даниел Рутхерфорд је открио "отровни" или "флогистиковани ваздух" - азот/душик.
- Антоан Лавоазје је утврдио да фосфор и сумпор постају тежи приликом сагоревања - јер се комбинују са ваздухом.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Доменико Пучини, италијански композитор
- 7. април — Шарл Фурије, француски филозоф
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. септембар — Јоаким Вујић, српски писац и глумац
Смрти
[уреди | уреди извор]- 21. март — Александар Кокоринов, руски архитекта и професор
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Papandayan”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 26. 05. 2008. г. Приступљено 9. 9. 2010.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
