1778
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1778 на Викимедијиној остави.
| |
1778. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Фалачки гроф Карл Тхеодор, наследник недавно умрлог баварског кнеза-изборника Максимилиана Јосефа склапа тајни споразум са аустријским царем Јосипом II којим би требао предати јужну Баварску у замену за Аустријску Холандију; споразум због значајног ширења хабсбуршких територија изазива дипломатску кризу унутар Светог римског Царства.
- 18. јануар — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича.
- јануар — Основана српска школа у Бјеловару, иницијативом трговаца и пакрачког епископа - виша војна власт се противила, док није добијена дозвола од двора.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Митрополит Вићентије Јовановић Видак написмено износи примедбе на прошлогодишњи Регуламент - следеће године ће бити издата Деклараторија. И ове године има протеста због избацивања неких српских светитеља из календара.
- 6. фебруар — Америчка револуција: Представници Другог континенталног конгреса у Паризу склапају Споразум о савезу, дефанзивну алијансу, са представницима француског краља Луја XVI, чиме су створени предуслови за француску интервенцију у рату за независност. Претходно је склопљен Савез о пријатељству и трговини, француско признање САД, које су први пут међународно признате од једне европске велесиле.
- фебруар — Волтер поново у Паризу након четврт века, умире пред крај маја; у међувремену је изведена његова трагедија Ирене, прикључио се масонима.
- 23. фебруар — Пруски официр Фридрих Вилхелм вон Стеубен је стигао у амерички зимовник у Валеy Форгеу: значајно унапређује обуку и дисциплину војника, као и администрацију.
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — 24. октобар — Џејмс Кук истражио и нацртао мапу пацифичке северозападне обале Северне Америке од Рта Фаулвотер (Орегон) до Беринговог мореуза.
- 11. март — Уговор из Ел Парда о шпанско-португалском разграничењу: Шпанцима је потврђена Колониа дел Сацраменто, добијају острва и подручје данашње Екваторијалне Гвинеје, морају се повући са југа данашњег Бразила.
Април
[уреди | уреди извор]- 16. април — Бродхедова експедиција на Кошоктон, војна експедиција коју су спровеле америчке снаге против Ленапеа у Охају у априлу 1781. године током Америчког рата за независност. Предвођени Данијелом Бродхедом, Американци су напали и спалили неутрално хришћанско село Индаохаик у Мансију пре него што су напали село Ленапеа Гошачганк, масакрирајући 16 заробљеника пре него што су и њега спалили[1].
- април — Концентрација војски на аустро-пруској граници.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — У Сомбору основана "Норма", прва учитељска школа на простору Србије.
- 12. мај — Мала немачка грофовија Реус је подигнута у Кнежевину Реус-Греиз - занимљиво да јој је застава црно-црвена-златна, као каснија немачка.
- мај — Настојатељи манастира Крке, Крупе и Драговића у млетачкој Далмацији, са свештенством изабрали Никанора Богуновића за "власног архимандрита и управитеља церковног" све Далмације.
- 18. мај — Католичка еманципација: Закон о папистима је први од британских закона олакшица за римокатолике - могу се прикључити војсци те куповати и наслеђивати земљу ако се закуну на верност; још увек нема слободе богоштовља. У наредних пар година ће због овога доћи до антикатоличких нереда.
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Укинут Тамишки Банат, догодине инкорпориран у Угарску у оквиру три жупаније.
- 13. јун — Карлислеова мировна комисија шаље пакет предлога Конгресу - није прихваћено, Конгрес тражи признање независности.
- 17. јун — Почиње Англо-Француски рат: поморска Акција од 17. јуна 1778, јужно од Корнвала, мањи је британски успех.
- 18. јун — Британци под Хенријем Клинтоном напуштају Филаделфију - у очекивању доласка Француза, желе се консолидовати у Њујорку. Прати их Вашингтонова армија, која је напустила зимовник у Валеј Форгеу.
- 18. јун — Царица Катарина издаје указ о оснивању Херсона, црноморске луке, поморске базе и бродоградилишта.
- 24. јун — потпуно помрачење сунца над деловима Сједињених Држава од Тексаса до Вирџиније.
- 28. јун — Битка код Монмоутха у Њу Џерсијy, нејасан победник. Британци су се до 6. јула свеједно пребацили у Њујорк. Вашингтон је развејао сумње у своје вођство.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Пруске трупе, концентриране на граници како би натерале Јосипа II да одустане од предвиђене анексије јужне Баварске, прелазе чешку границу и долазе у сукоб са аустријским трупама чиме започиње Рат за баварско наслеђе. Овај сукоб се сматра последњим "кабинетским ратом" старог стила.
- 3. јул — Битка, или масакр, у долини Вајоминг у Пеннсyлванији је тежак пораз патриота од стране лојалиста и Ирокеза. У америчким новинама ће се проширити неистина да су убијене стотине жена и деце.
- 4. јул — Илинојска кампања: пук. Џорџ Роџерс Кларк заузео Каскаскију, Американци су сутрадан заузели и Кахокију.
- 10. јул — Луј XVI објавио рат Краљевству Велика Британија.
- 11. јул — Француска флота грофа Цхарлес Хенри д'Естаинга је стигла од Санди Хука, на улазу у Њујоршку луку, али не покушава ући.
- 27. јул — Битка код Усханта, на југозападном улазу у Ла Манш: сукоб британске и француске флоте без одлуке.
- јул — новембар — Пресељење хришћана, преко 31.000 Грка, Срба и Јермена, са Крима у Приазовје. Од насеља основаних за њих најпознатији је Мариупољ.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.
- 3. август — Отворена је миланска Ла Сцала, изведбом Салијеријеве опере Еуропа рицоносциута.
- 26. август — Лука Корошец, Матевж Кос, Штефан Рожич и Ловренц Виломитзер се први успињу на врх Триглава.
- 27. август — Разбојници, "арнаути", опљачкали и запалили већи део Рилског манастира.
- 29. август — Неуспешни амерички напад на Њупорт, Роуд Исланд, који је требала помоћи француска морнарица
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — Амерички рат за независност: Француске снаге врше успешну инвазију Доминике, преузевши надзор над британском карипском колонијом, коју ће задржати до краја рата.
- септембар — Пруси се повлаче из Чешке због недостатка хране ("Кромпирски рат").
- 17. септембар — Уговор из Форт Пита је први формални уговор између досењеника САД и Индијанаца староседеоца, у овом случају Делаwареа/Ленапеа - склопљен је војни савез, али неспоразуми ускоро доводе до разилажења.
- 21. септембар — Почетак града Корумба, данас у Бразилу - основали га Шпанци на спорном подручју.
- 7. септембар — Француска је напала острво Доминика и заузеле тамошњу британску тврђаву пре него што су Британци сазнали да је Француска ушла у Амерички рат за независност као савезник побуњених америчких колониста.
- 27. септембар — Бејлоров масакр (такође познат као Тапански масакр или Препад на Стари Тапан) напад британских снага на трупе Континенталне армије, током Америчког рата за независност. Снаге британских војника под командом генерал-мајора Чарлса Греја извеле су успешан изненадни напад на 3. пук Континенталних лаких драгуна под командом пуковника Џорџа Бејлора близу данашње Ривер Вејл, Њу Џерзи. 15 војника Континенталне армије је погинуло, док је додатних 54 рањено или заробљено од стране Британаца[2].
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Напад на Унадилу и Онакуагу: Снаге америчких досељеника уништили су два ирокешка насеља и зимске залихе.
- 19. октобар — Британци су након двомесечне опсаде заузели Пондицхерy у Француској Индији.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 11. новембар — Масакр у Чери Валеј у централној држави Њуорк: лојалисти и Индијанци су убили 30 цивила.
- 26. новембар — Кукова експедиција је поново стигла до Хаваја, он је први Европљанин који се искрцао на Мауи.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 15. децембар — Поморска британска победа код Санта Луције над француском д’Естаинговом флотом.
- 28. децембар — Предаја француског гарнизона на Светој Луцији, остају до краја рата (под британском влашћу 1814-1979).
- 29. децембар — Британци заузели Саванах, Џорџија, држе је до 1782. Ово је почетак "Јужне стратегије", која се ослања на прецењену снагу лојалиста у јужним колонијама.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Црногорска делегација на челу са гувернадуром Јованом Радоњићем се налази у Русији, ради помоћи и заштите - хладно су примљени, шест месеци нису успели видети царицу.
- Захарије Орфелин издаје своје дело: "Славенскаја и Валахијскаја Калиграфиа".
- Сарајевски летописац Башескија рачуна да у шехеру има 6.000 домова.
- Јохан Готфрид фон Хердер објавио 'Волкслиедер, "Народне песме", међу којима је и Гетеов превод "Хасанагинице".
- Јевреји у млетачком Сплиту затворени у гету.
- Нове цркве: жупна црква св. Јосипа у Поповцу, жупна црква св. Барбаре у Бедековчини.
- Карл Вилхелм Шеле открио молибден.
Рођења
[уреди | уреди извор]Септембар
[уреди | уреди извор]- 17. децембар — Хамфри Дејви, енглески хемичар. († 1829)
Датум непознат
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 10. јануар — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. (* 1707)
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Misencik, Paul R.; Misencik, Sally E. (2020). American Indians of the Ohio Country in the 18th Century. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company, Inc., Publishers. ISBN 978-1-4766-7997-6.
- ^ Nelson, Paul David (1996). Sir Charles Grey, First Earl Grey: royal soldier, family patriarch. Madison: Fairleigh Dickinson University Press [u.a.]. ISBN 978-0-8386-3673-2.
