...Delavnica Mesto v stripu in poziv za stripe!

JAVNI POZIV!

Stripburger #87: poziv za stripe!

Za prihodnjo številko revije Stripburger iščemo pripovedno drzne, vizualno žmohtne kratke avtorske stripe, ki štrlijo iz povprečja.
Prispevke pošljite na: hello@stripburger.org

Rok za oddajo: 31. marec 2026.

Več →

DELAVNICA!

MESTO V STRIPU
stripovska delavnica (10+)
mentorja: Andrej Štular, Žiga Sever
sobota, 21. februar 2026, 10.00−14.00
Center arhitekture Slovenije, Stritarjeva 7, Ljubljana

Revija Stripburger po januarski delavnici Poezija v stripu najavlja novo brezplačno stripovsko delavnico Mesto v stripu.

Mesto, v katerem živimo ali v katerega prihajamo, lahko v nas vzbuja različne občutke, spomine in vizije. Kakšno je bilo mesto v preteklosti, kakšno je danes in kakšno mislimo, da bo jutri? Kaj so njegove značilnosti, ki ga delajo drugačnega od drugih krajev? Kaj je privlačnega in kaj motečega?

Za inspiracijo vam bo Barbara Viki Šubic predstavila Center arhitekture, z mentorjema pa se boste sprehodili po bližnji okolici. Cilj delavnice je, da vsak udeleženec ustvari vsaj en enostranski strip.

Za starejše od 10 let. Število mest je omejeno. Prijave obvezne.

Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org, 031 401 556 (Katerina)

Več →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ... za najbolji strip 2025.

   www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska!

   Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova sa popisa svih naslova (lijeva lista) koje zatim trebaju prebaciti među svoje odabrane naslove (tj. na desnu listu). Redoslijed izabranih naslova (na desnoj listi) je jako bitan jer se naslovi boduju prema redoslijedu (prvi naslov dobija 10 bodova, drugi 9, treći 8 itd...). Moguće je mijenjati redoslijed odabranih naslova koristeći odgovarajuće funkcije "gore" i "dolje". Svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

   Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor traje od 1.2.2026 do 1.3.2026, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.

   Hvala na sudjelovanju!

   https://www.stripovi.com/oscar/2025/

  ... Počeci (1957-1964)

   Autori izložbe: Vesna Ćurčić i Borisav Čeliković • 5. februar – 5. april 2026. • Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja
   Otvaranje izložbe: četvrtak 5. februar 2026. u 19 časova

  ... samo bad blessings

   STRAVA #69 - JANUAR, 2026. - Ušli smo u desetu godinu rada fanzina, a pre pet godina smo počeli sa mesečnim objavljivanjem! U planu je da se obeleži jubilej novim izdavačkim planom, koji će se postepeno otkrivati u toku godine, i kulminirati sa rođendanom u decembru.

   U ovom broju predstavljamo Sokija i njegov multimedijalni projekat “BAD BLESSINGS!”

   “Witches’ Quarter” završava svoju drugu knjigu i ide na pauzu, dok se sa iste vraća “Uliks, animiran” Darka Macana! U ostatku fanzina su nastavci “Bork” Ivane Havran, kao i “Spiral Highway!”.

   Zapratite naš bilten kako biste ostali u toku.

  ...Razstava Milanke Fabjančič in Cosima Miorellija v Mariboru

Živel strip! Živela animacija! 26

Milanka Fabjančič in Cosimo Miorelli:
HOBOTNICA BANANA MIŠMAŠ IN MOBY DICK CITY BLUES
razstava del avtorjev likov natečaja

ODPRTJE: četrtek, 29. januar 2026, ob 18.00 (do 27. 2.)
Obrat - prostor umetnosti in participacije, Maribor

Projekt Živel strip! Živela animacija! je namenjen predstavitvi sodobnih stripovskih avtorjev in animatorjev ter popularizaciji stripovske kulture in animiranega filma med mladimi. V Sloveniji poteka že 22. leto. Tudi tokrat predstavljamo dva avtorja s področja stripa in animacije, iz Slovenije in Italije, katerih dela služijo mladim (osnovnošolcem in srednješolcem) v navdih pri aktualnem natečaju, ki se izteče 12. marca 2026.

Italijanski stripovski avtor Cosimo Miorelli se predstavlja s stripovsko interpretacijo kultnega romana Moby Dick, Milanka Fabjančič pa z animiranim filmom Hobotnica banana mišmaš. Obe deli na svojstven način prikazujeta aktualno družbeno realnost.

Več →

Risani animirani film Milanke Fabjančič Hobotnica banana mišmaš (8 min, 2023, ZVVIKS) je poetična pripoved o prijateljstvu in sprejemanju različnosti. Film je iskrivo in živahno popotovanje skozi dve različni življenjski poti Mile in Mare, ki ju skozi desetletja bogati in napaja prijateljska ljubezen. Gre za toplo zgodbo o dveh junakinjah, ki poudarja veselje do življenja in igrivost, kljub tisoč in eni prepreki.
Razstava je zasnovana ambientalno z izpostavitvijo in povečavo glavnih likov ter izbranih prizorov. Obiskovalci si bodo lahko ogledali celoten animirani film, risbe, skice ter tudi predmete, ki so ‘del scenografije’ v filmu.

Delo Cosima Miorellija Moby Dick City Blues (Eris Edizioni, 2024), ki ga je risar soustvaril s scenaristom Marcom Gnaccolinijem, predstavlja sodobno interpretacijo in hkrati tudi svojevrstno dekonstrukcijo literarne klasike, epskega romana Moby Dick ali Kit (1851) ameriškega pisatelja Hermana Melvilla. Zgodba je premeščena v aktualni čas in prostor, kjer se s perečimi tegobami prepletata avtorjevo vizionarstvo in fantazija.
Na razstavi bodo na ogled posamezni prizori iz stripa, ki je nastal v digitalni tehniki in slikarski maniri z izrazitim občutkom za oblikovanje atmosfere.

BEREMO!

ZA ZAMUDNIKE:
Vabimo k ogledu video posnetka pogovora o Divji jagi, novem stripu Martina in Janeza Ramoveša, ki se je prejšnji teden odvil v sklopu cikla stripovskih dogodkov Razlita Tinta v Kinu Šiška, v oddaji Pisave (Televizija Slovenija) pa je bil predstavljen strip Pehta Tamare Likon in Jureta Uleta.

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  ...Dušan Gačić (1958–2026)

   Na profilu Hrvatskog autorskog stripa je osvanula kratka vest:

   "S tugom u srcu javljamo da je preminuo naš suradnik, kolega i prijatelj, strip-autor Dušan Gačić, 11. 4. 1958. - 27. 1. 2026."

   I kada dobijem takve vesti, i kada osetim potrebu da nešto napišem ja se blokiram, ne mogu izbaciti iz sebe sve što bih želeo i kako bih želeo napisati. Pogotovo o čoveku koji se u stripu znao poetično izražavati. Uz to Dušan Gačić je bio i dugogodišnji saradnik Strip vesti, može se reći od samih početaka.

   Osim stripa, bavio se ilustracijom i animacijom. Trajno mi je usađen u sećanje svojim Dnevnikom i Wall Stripom. Dao je stripu jedan poseban autorski senzibilitet i izraz. Meni je pružio jedan svet i grafizam koji sam zavoleo na prvi pogled. Drago mi je da smo bili u kontaktu i sarađivali. Njegova Trilogija od bezvremena do nevremena će uvek imati posebno mesto u mojoj kolekciji.

   Kažu neki da je čovek živi dok ima ko da ga se seća, strip autori valjda žive dok ima ko da čita njihove radove. Bez brige, čitaćemo se mi još dugo.

   Na stranici Svesti imate arhivu njegovog webzina e-Flit, kao i stranicu Divljeg oka.

  ...– „Betmen: Duga Noć veštica” Džefa
  Louba (scenario) i Tima Sejla (crtež);
  Izdavač: Čarobna knjiga, 2025.

   Betmen, stripovski super-junak, od pojave u svesci „Detektivskih stripova“ („Detectiv comics“ - DC) 1939. godine (osmislili su ga golobradi početnici Bob Kejn i Bil Finger), pleni pažnju generacija dečurlije širom sveta (pošto se brzo, naročito posle II svetskog rata, raširio po svim meridijanima). Poštovaoci Čoveka-šišmiša znaju da on nije nadčovek ali ga ipak doživljavaju kao junaka bliskog super-herojima što zbog impozantnog kostima a što zbog svakovrsnih „gedžeta“, na čelu sa „opakim“ Betmobilom, koje koristi. Ovaj „samoproizvedeni supermen“ u suštini je tajanstveni osvetnik u megalopolisu (za ugled su mu poslužili vestern osvetnik „Zoro“ i urbani osvetnik „Senka“). Betmenova popularnost je, uprkos povremenih padova, postojana; kada je polovinom 1980-tih uredništvo DC komiksa uvidelo da stari junaci nisu više dovoljno atraktivni i da je potrebno njihovo „osveženje“, među prvima je taj tretman, uz Supermena i Čudesnu ženu, primenjen na Betmena. „Osvežavanje" je majstorsko obavio Frenk Miler remek-delom „Betmen: povratak mračnog viteza“ iz 1986. godine (u kome se Betmen vraća iz penzije i deli pravdu) za kojim je sledio „Betmen: godina prva“, 1987. god. (crtež Macukeli). Drugi autori su, pak, stvorili nekoliko varijanti Čoveka-šišmiša i njegovog univerzuma. Da se priča vrati na drugu godinu Betmenovog ispunjavanja obećanja mrtvim roditeljima kako će “očistiti grad od zla koje im je oduzelo život”, trebalo je čekati gotovo punu deceniju. Legendarni Arči Gudvin ubedio je Džefa Louba (1958), koji se već ‘okušao’ u stvaranju priča o Betmenu, da nastavi tamo gde je stala „Godina prva“ i jedna rečenica iz nje - o mafijaškoj porodici Falkone - izrodila se u serijal od 13 svezaka (na gotovo 400 strana!) pod zajedničkim naslovom “Duga Noć veštica”, objavljivan 1996. i 1997. godine. Strip je nacrtao Loubov stalni saradnik, nenadmašni stilista Tim Sejl (1956-2022). Po mnogima ovaj serijal spada u najuspešnije u sagi o Čoveku-šišmišu.

   Priča ima nekoliko linija koje se prepliću: policijski komesar Gordon, tužilac Dent i Betmen sklapaju savez u borbi protiv Falkonea, ubica prozvan Praznik na dane praznika ubija mafijaše, Falkone angažuje kriminalce koje smatra nakazama (Strašilo, Zagonetača, Džokera…) da nađu ubicu koji izmiče potragama, svi umešani su sumnjivi, Žena-mačka je stalno za Betmenovim petama, Denta na sudu polivaju kiselinom i on, razočaran u pravni sistem, postaje zli Dvoliki, Falkone gine, postoje dokazi da je Dent bio Praznik ali… U osnovi pratimo priču o potrazi za ubicom, sa mnoštvom tragova koji ukazuju na moguće krivce. Betmen uvek kasni za ubicom, pretpostavke mu ‘padaju’ pred događajima. Ipak, ovo nije klasična detektivska zagonetka jer čitaocu nisu poznati svi elementi priče koje treba uklopiti u celinu. S druge strane, ovo nije ni rutinska akciona avantura jer tuče i pucnjave su samo deo zapleta dok u drugom delu pratimo porodične i bračne trzavice junaka, rađanje poverenja ali i sumnji u prijatelje, nade, ambicije i dileme junaka. U celini gledano ovo je priča o propasti jedne epohe i nastupanju nove. Gotam je oduvek bio stecište kriminalaca različitih kalibara, od sitnih lopova do organizovanog kriminala ali su svi oni bili prepoznatljivi, igrali su standardne uloge u zajednici. Njihovo ponašanje je imalo racionalno objašnjenje: bekstvo od siromaštva, žudnja za brzim i lakim bogaćenjem. Ali nešto se promenilo u svetu i broj maskiranih, histeričnih, sumanutih kriminalaca koji su očito mentalno poremećeni porastao je iznad uobičajenog broja. Da li je pojava groteskno kostimiranog, nabildovanog osvetnika privukla ovo izopačeno ludilo? To pitanje muči Betmena. Matrice ponašanja su se toliko promenile da Džoker takođe traži Praznika i želi da ga eliminiše jer oseća da je Džokerov ugled ubice ugrožen! Kada se pojavi Falkoneov sin koji je inscenirao svoje ubistvo kako bi se osveti ocu za stalno zapostavljanje, postaje očito da je klica sumanutih ideja klijala i među ‘standardnim’ mafijašima i da je iznikla u narednoj generaciji ali da to ludilo ‘kasni’ za ludilom novopridošlih ‘loših momaka’.

   Priča sa moralnom dilemom (nerešenom) dobila je besprekorni vizuelni lik u Sejlovom razigranom crtežu. Njegove table su prepune slika sa totalima lica ili tek ponekim detaljem, rakursi su neobični, montaža fascinantno dinamična. Velike slike koje se prostiru na dve strane impozantne su. Senke su zloslutno crne, svetlo bolno bleštavo. Enterijeri su realistički precizni a lica stilizovana do karikaturalnosti. Iz svake stranice izbija crtačevo zadovoljstvo što može da svoju veštinu ‘praktikuje’ ležerno, bez ograničavanja.

   Rečju, „Betmen: Duga Noć veštica” je definitivno nezaobilazna epizoda za poštovaoce Betmena ali i svakog ljubitelja “priča u slikama” koji ume da uživa u majstorskom crtežu.

(„Dnevnik“, 2026)

  ... Balkanske smotre mladih strip autora

   Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan” koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove po dvadeset i osmi put manifestaciju „Balkanska smotra mladih strip autora”. Centralna manifestacija odigrati od 26. do 28. juna 2026. godine u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke „Radoje Domanović” u Leskovcu.

   Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip-crtača, ilustratora, strip-scenariste i strip-teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije.

   Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu i balkanskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Svi koji pošalju radove će dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri i biće pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip-časopisa (iz zemlje ali i iz inostranstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

   Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip-autori sa prostora Balkana, ali radove mogu slati autori iz čitavog sveta (na Balkanskoj smotri 2025. učestovalo je, na primer, 3172 autora iz 52 zemlje sveta sa 6 kontinenata).

   U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno-belom ilustracijom, a strip-scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

   Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip-autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

   Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
   Miloš Cvetković
   Kozaračka 48
   16000 Leskovac

   najkasnije do 1. maja 2026. godine. Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu: balkanska.smotra.stripa@gmail.com — gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

  ...– „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“
  Aleksandar Opačić&StudioStrip;
  Izdavač: Drvarska 12, Vršac 2025.

   Renomirani i agilni  izdavač domaćeg alternativnog stripa „Drvarska 12“ iz Vršca, iza koga stoje vizuelna umetnica Zlata VK i Danilo Milošev Wostok, jedan od najpoznatijih strip alternativaca sa ExYU prostora, upravo je objavio novi strip album; album je, kao i većina ranijih izdanja, štampan u formatu sveske što je svojevrsni zaštitni znak alternativne-andergraund strip scene koja je svoje postojanje obznanila još početkom 1990-tih na prostorima tadašnje SFR Jugoslavije nepovratno zahvaćene procesima ratnog razjedinjenja i međunarodnih sankcija. Autor albuma nazvanog „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ je Aleksandr Opačić (1973)  u saradnji sa udruženjem „StudioStrip“. Opačić je ljubiteljima alternativne 9. umetnosti poznat po nizu samostalnih kao i zajedničkih radova - u kojima se, u odnosu na ostale kolege po peru koje crtaju u raznovrsnim varijantama novoprimitivističkog manirizma, izdvaja pre svega upečatljivim crtežom. Opačićev grafizam izuzetno je stilizovan i kreće se u rasponu od karikaturalne do redukovane figurativnosti smeštane u fantastične ili stilizovane enterijere i eksterijere koji povremeno mogu biti svedeni na apstraktne pejzaže. Kjaroskuro kontrastiranje neretko biva zamenjeno slojevitim senčenjima u kojima se i same figure utapaju i gube do neprepoznavanja što, sveukupno, izdiže predmetne priče iz trivijalnog ili bizarnog u rafinirane sfere obojene notom metafizičke apstrakcije nastale na temelju susreta (i sukoba) trivijalnog i visoke umetnosti.

   Album „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ čine kratke „priče u slikama“ u rasponu od literarnih predložaka i ispovesti do gega i dosetke. Strip nastao na osnovu pesme „Daleko u nama“ Vaska Pope pleni nesputanom crtačkom fantazijom u kojoj groteskne čovekolike figure, na mračnim urbanim kulisama,  mutiraju u košmarne kreature. Ove metamorfoze daju stihovima sasvim neočekivana značenja odnosno drugojačije kontekste. Priča „Grad“ Nemanje Mitrovića je alegorija o odrastanju u društvenim kalupima a njena je teskobnost dobila adekvatni vizuelni lik u Opačićevim crtežima punim šrafiranih senki u kojima antijunak i njegovi prijatelji bespovratno tonu do potpunog iščezavanja. Ispovest Nikole Tesle u kojoj se seća svog detinjstva i upoznavanja realnog sveta kroz intenzivno građenje vizija u kojima se kretao po različitim mestima i upoznavao svakovrsne ljude. Ovaj metod sagledavanja stvarnosti pomogao mu je rešavanju konkretnih problema u njegovom naučničkom radu jer ga je oslobađao potrebe za pripremama projekata i eksperimentisanjem. Naučnički instinkt pomogao mu je da zasluži poštovanje okoline a kretanje po drugačijim sferama postojanja doprineo je da popravi zdravlje i stekne izvanrednu snagu i izdržljivost. Priča izuzetnog čoveka koji je imao uvid u drugačije realnosti u svojoj vizuelnoj verziji temelji se na ’punim’ crtežima obične stvarnosti kroz koje lebde konture naučnikovog ’astralnog bića’. Kao kontrapunkt ovoj priči je ispovest naslovljena kao „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ u kojoj Toma Nikolić priča „o detinjstvu i mladosti“ a krnje rečenice se pretapaju u guste, mračne crteže. Tabla „O sebi i meni“ je reminiscencija sa nadrealističkim štimungom i apsurdističkim zaključkom.

   Album zaključuje nekoliko tabli i kaiševa „Fossil&Swatch“ sa Opačićevim redovnim (anti)junacima koji donose dozu čistog ludizma, vesele groteske i kalambura. Kurentne robne marke u ovim su stripovima dobijaju (ob)lik koji im po značenju reči pripada i kao takve, u mnoštvu sasvim neobičnih situacija, nastavile svoje živote odnosno davale čudne odgovore na trivijalna pitanja. U ovim je strip gegovima i dosetkama Opačić otkrio neočekivane slojeve infantilnosti i povremene zajedljive  cinične karikaturalnosti.

   U konačnom svođenju utisaka album „Čuvao sam krave i slušao Bitlse“ je inventivno delo samosvojnog autora koji iznova potvrđuje svoje sasvim apartno mesto u savremenom autorsko- alternativnom stripu sa ovih prostora.

(„Dnevnik“, 2025)

  ... Beogradskog kruga 2

   U okviru pratećeg programa 53. Zlatnog pera Beograda, u četvrtak 15. januara, od 19č, u Parobrodu, održaće se tribina posvećena fenomenu Beogradskog kruga 2 – neformalnoj grupi umetnika i entuzijasta koja je ostavila značajan trag u razvoju domaće strip-scene krajem 20. veka.

   O istorijskom, umetničkom i društvenom kontekstu u kojem je Beogradski krug 2 nastao, kao i o njegovom uticaju na savremeni strip i vizuelnu kulturu, govoriće:
   • Dušan Reljić
   • Vladimir Vesović
   • Dragan Bosnić

   Tribinu moderira Marija Ristić, istoričarka umetnosti i kustoskinja manifestacije.

   Razgovor će osvetliti manje poznate tokove domaće strip-produkcije, značaj alternativnih inicijativa i ulogu autora koji su delovali izvan glavnih tokova, ali su trajno obogatili strip u Srbiji kao umetničku i kulturnu praksu.

   www.facebook.com/ukparobrod
   www.facebook.com/photo?...

   Tribina se snima, pa je možete očekivati uskoro na Youtube profilu Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić".

  ... u Pragu

   15. Januar 2026 u 19.00, LASTAVICA - Opletalova 16

   Izložba posvećena petnaestogodišnjici izlaženja strip serijala VEKOVNICI. Autor i scenarista Marko Stojanović će predstaviti svoj strip i odgovarati na pitanja.

   „Vekovnici“ je avanturistički strip serijal koji su zajednički uradili scenarista Marko Stojanović i preko 200 balkanskih crtača. Dvojica slučajnih partnera, misteriozni vampir Čen i ćudljivi besmrtnik Kraljević Marko koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Vuka Brankovića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn i mnogi drugi...

   Stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili su preko trideset nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Rumuniji, među kojima se ističu nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009. godine i nagrada Stripoteke 2011. godine.

   Izložba “15 godina Vekovnika”, koja je posvećena strip serijalu, u prethodnih tri godine postavljena je devetnaest puta širom Balkana a jubilarni dvadeseti predstavlja se publici Praga.

   Pridružite nam se i saznajte više!

  ...Stripovski januar: delavnica Poezija v stripu, Divja jaga in druge novice

DELAVNICA!
POEZIJA V STRIPU
stripovska delavnica (10+)
mentorji: David Krančan, Andrej Štular, Žiga Sever
sobota, 24. januar 2026, 10.00−14.00
Mestna galerija Ljubljana

Revija Stripburger leto 2026, posvečeno pesniku Srečku Kosovelu, pričenja z vabilom na brezplačno stripovsko delavnico, ki bo osredotočena na preobrazbo poezije v strip.

Sodelujoči lahko s seboj prinesete pesmi, ki bi jih želeli ustripiti, sicer vam bodo z njimi postregli mentorji. Po branju pesmi se boste z mentorji pogovarjali o njihovih značilnosti in raziskovali možne načine vizualizacije izbranih pesmi. Cilj delavnice je, da vsak udeleženec ustvari vsaj en strip.

Za starejše od 10 let. Število mest je omejeno. Prijave obvezne.

Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org, 031 401 556 (Katerina)

Več →

OPOMNIK!

Živel strip! Živela animacija! 2026
mednarodni mladinski natečaj za strip in animacijo
Več informacij: www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del na natečaj: 12. marec 2026.

NAPOVEDUJEMO:
Milanka Fabjančič in Cosimo Miorelli:
Hobotnica mišmaš in Moby Dick
razstava del avtorjev likov natečaja

ODPRTJE: četrtek, 29. januar 2026, ob 18.00 (do 27. 2.)
Obrat - prostor umetnosti in participacije, Maribor

BEREMO!

Martin in Janez Ramoveš: DIVJA JAGA

Divja jaga je tretji strip iz cikla petih avtohtonih domačijskih povesti o temačni in prav nič idilični podobi slovenskega podeželja v preteklosti, ki ga skupaj ustvarjata Martin in Janez Ramoveš, navdih za zgodbe pa črpata iz preteklosti njune domače Poljanske doline nad Škofjo Loko in ljudskega pripovednega izročila.

Začela sta s Kontrabantarji, nato obdelala izseljevanje čez lužo v stripu Amerika, tokrat pa sta se spopadla z divjo jago, ki naj bi po ljudskem verovanju iz najbolj temačnih kotičkov narave prihrumela v zimskem času, ko so noči dolge, temne in polne nepojasnjenega hrušča, ki ga povzročajo duše umrlih.

Več →

Republika Strip #42, december 2025, 56 čb str., 15 € • spremna beseda: Špela Frlic • Na kup!

NE ZAMUDITE!
Razlita Tinta | DIVJA JAGA
pogovor
torek, 20. januar 2026, ob 20.00
Kino Šiška (dvorana Komuna), Ljubljana
Avtorjema stripa, Martinu in Janezu Ramovešu, se bosta na pogovoru v Kinu Šiška pridružila še Špela Frlic, piska spremnega besedila in raziskovalka ljudskih pravljic, ter vsestranski Boštjan Gorenc – Pižama, ki bo pogovor tudi povezoval.

Več →

DIVJI SVET STRIPOVSKIH ČUDES!

Stripburger #86

Čudni, drugačni, skrivnostni, hipnotični, eksperimentalni, abstraktni … 86. številka Stripburgerja prinaša pisan stripovski ekosistem z obiljem mutacij, hibridov in nenavadnih oblik, ki ne le vzbujajo radovednost, temveč nam postavljajo tudi mnogo vprašanj in v iskanju njihovih odgovorov odpirajo debato o temeljnih lastnostih stripov samih.

Zaslišali smo francoskega striparja in umetnika Sammya Steina, s katerim smo se odpravili na pot, polno nenadnih vznikov fantastičnega sredi realnosti. Da gre pri eksperimentalnosti zmeraj za raziskovalno delo, pa dokazujejo tudi recenzije eklektičnega nabora stripov v tokratni Čitanki.

Več →

december 2025, 120 str.: 96 revija + 24 priloga, naslovnica: Tim Ng Tvedt. • Na kup!

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).