jamislimzuto

Bio je Uskrs. Probudili su se u malom, prilično raspadnutom hotelu u glavnoj ulici Soluna. Ustali su i brže bolje napustili sobu. Za doručak nije bilo vremena. Tačnije, bilo je vremena, nego nijedno od njih dvoje nije bilo naročito raspoloženo da doručkuje u hotelu, obzirom na higijenu kupatila.

Napolju je bilo sunčano, ali hladno. Ona je bila nezadovoljna vremenom, jer je planirala da obuče svoje cipele na štiklu i odene lepe stvari koje je ponela na ovaj kratak put. Pošto je vreme izdalo, morala je da odabere farmerke, patike i najtopliju stvar koju je imala, duks. U fake kožnoj jakni i patikama nije postigla željeni nivo ženstvenosti, za romantični beg sa svojom jačom polovinom. No, dobro, šta je, tu je. Ako je voli, voleće je i u patikama.

Dok je on isparkiravao auto iz garaže, ona je s ponosom proučavala plan puta za taj dan. Ona je volela da isplanira sve. On nije planirao ništa. Kako su izašli na glavnu ulicu i uputili se ka izlazu iz grada, njena želja za kontrolom je upitala da li je destinacija ukucana na GPS uređaju. Tog dana destinacija je bio Olimp. Nakon što je dobila potvrdan odgovor, da je sve ukucano, sve u redu i da potrebe za dramom nema, smirila se i nabila par napolitanki u usta, čisto da zavara glad. Ona je volela da doručkuje čim otvori oči. On nije verovao u doručak. Ipak, obećano joj je da će se hranom opskrbiti čim naiđu na pekaru koja radi.

Od drugarice je pre puta dobila detaljne informacije o običajima Grka za vreme Uskrsa, preporuke gde da ide, šta da vidi i kako da na grčkom izjavi da joj je Grčka u srcu i dobije besplatan kolač i večno poštovanje jednog ugostitelja. Rečeno joj je da je Olimp najbolji izbor za sam dan Uskrsa, jer Grci vole da se okupljaju na padinama, peku jagnjetinu, piju vino i druže se. Mislila je da je realno izvodljivo da se njih dvoje nekom uvale i ogrebu za malo jagnjetine i komad uskršnjeg duha. Tokom vožnje, razmišljala je o Olimpu, prisećajući se svega što je o njemu čitala. Nešto od toga je i delila sa svojim saputnikom. Nešto od toga je on i slušao.

Okolina joj je bila simpatična, drugačija od primorske Grčke koju je imala prilike da vidi kao mala, a i na slikama sa letovanja njenih prijatelja. Vozili su se kroz ravnice, na kojima nije bilo nešto naročito puno rastinja. U daljini se nazirala planina. To je sigurno Olimp. Vrh planine je bio prekriven snegom i kao da se gubio u magli. Sigurno su zbog ovoga stari Grci verovali da tamo žive bogovi. Zaista je bilo neverovatno. Totalna mistika. Nego, gde li su te pekare? Već joj je bila frka, al nije htela da ispadne razmažena, pa je ćutala i gutala ono što je ostalo od napolitanki sa zadnjeg sedišta. Ako on, toliki čovek, može da ne umre od gladi, može i ona. Put ih je poveo na sve veću nadmorsku visinu. Sjajno, još jedan znak da su na pravom putu i da se približavaju svom odredištu.

Na putu su za dlaku izbegli kornjaču. On je, na njeno oduševljenje, stao i vratio se po nju. Ona je unela u auto, spasivši je od sigurne smrti na padinama Olimpa. Maziću ga i paziću ga, i zvaću ga..Kojadin. I bi Kojadin. Samo, Kojadin nije uzvratio ljubavlju i zahvalnošću. Umesto toga, odlučio je da ih počasti sadržajem svojih creva. Da, Kojadin je definitvno morao da ode. Stali su na, sa ljubavlju odabranom mestu, koje je sasvim slučajno bilo i prvo mesto gde se moglo stati i ohrabrili Kojadina da nastavi svoj život. Eto, jednoga dana se ispile, a drugog vam se isprazne na patosnice i odlete iz gnezda. Ili kola, u ovom slučaju.

Kojadin je odjahao u zagrljaj obližnje olimpske šume, a njih dvoje su oprali patosnice i nastavili dalje. Put ih je ponovo spuštao u ravnice. Ok, ovo je već nešto čudnije, zašto nisu napravili put koji nekako direktnije i brže dovodi do Olimpa? Bože, ti Grci bi stvarno mogli da porade malo na tom turizmu. Ovako, čovek mora da se penje, pa silazi, pa , ovaj, prolazi pored planinskog venca, pa.. Konsultovala je GPS. Uređaj je pokazivao da su nadomak Olimpa. Olympusa, tačnije. Control freek u njoj je upravo istrčao na kišu i pocepao majcu sa sebe, uz vrisak očajanja. Da li je moguće da je ukucao Olympus? Svako drugo jebeno selo se tako zove. Istina boli.

Bili su nadomak sela zvanog Olympus, na potpuno suprotnoj strani zemlje od istoimene planine. Pa, dobro, važna je avantura. I da su zajedno. I da tamo ima jebena pekara. Nakon nekoliko minuta, konačno su stigli u Olympus. Ah, kakva divna naseobina. U sred ničega. Doslovno. Nekoliko redova kuća, postavljeni stolovi za ručavanje, jagnjetina. Većina traženih elemenata jeste tu, doduše. Meštani su ih gledali u neverici. Em što im je neko došao, em im je došao na Uskrs. O ovome će se pričati priče, sa kolena na koleno. Mali olympuščani će od svojih starih slušati priče o neobičnim strancima koji su se u oblaku prašine pojavili jednog Uskrsa i preneli im dragocene mudrosti. Otvorite pekaru. Ona će kroz pokolenja poprimiti osobine jedne prelepe boginje, sa izraženim oblinama, a on će biti polu-čovek, polu neko od mitoloških bića, po izboru. I oboje će moći da lete. Čisto malo da se začini.

Nije im dugo trebalo da izađu iz naselja. Na radost njenog izmučenog digestivnog trakta, naišli su na lokalnu kafančugu. Pored lokala, nalazila se kućica sa ravnim krovom, na kojoj je, uz ritam grčke narodne muzike, igrao neki lokalni alkos. Sam. Po pokretima i pažnji koju je privlačio, zavidele bi mu sve go go igračice na splavovima. Zna čovek da zabavi narod. Naručili su suvlaki. Dok su jeli, jedna devojčica je zapanjeno gledala u njega. On je bio najviši čovek kog je ikada videla. Realnost je bila takva da je, u njenom mladom životu, pored svog oca videla još najviše tri muškarca, koji su, ako je sudeći po ostalima, bili omanji, za naše pojmove. Tražila je da je podigne na ramena. Ozarena faca male olympuščanke, neprocenjivo.

Nastavili su dalje. I izbili na more. To je valjda tako, jedno od životnih pravila, gde god da kreneš, pre ili kasnije ćeš izbiti na more. Našli su jedno izdvojeno, privatno mestašce, koje se zvalo.. nešto nešto Negro. Kako god. Malo mesto,tik uz obalu mora. Ona je jedva dočekala da skine patike i pokvasi stopala. A zatim i da ih slika. Imala je taj trip da slika svoja stopala kada god se nađe blizu mora. Valjda da svojim unucima pokaže kako je harala svetom, u svoje vreme. Ili da ih plaši svojim nožnim prstima, kad nisu dobri.

Seli su u kafanu koja je bila praktično na plaži. Bili su jedini gosti. Stolnjaci su bili karirani, što je nju podsetilo na pregršt kafana u kojima je zaboravljala delove večeri. Vetar je duvao, pa je spretni konobar morao da nabavi i postavi neko kamenje, kako se cenjenim gostima stolnjak ne bi našao u grlu. Naručili su jagnjetinu. I vino. I družili su se sa lokalnom macom, koja je došla da se ogrebe za parče pečenja. I gledali se zaljubljeno. Ipak, cilj je postignut.I sve je bilo savršeno.

Kada su se vratili u hotel, u sobi ih je čekao paketić. Poklon jaja i parče pogače, od hotela. Divan gest. Naravno, gostoljubivost se nije protegla i na čišćenje kupatila. No, dobro, ne može sve.
Na kraju dana, ako neko pita, bili su na Olimpu, jeli su jagnjetinu i družili se sa lokalcima. Misija ispunjena. Bio je to lep Uskrs.