Monthly Archives: October 2023

Eckhart Tolle: “Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu identiteta. To je normalno i suludo.

– Ta izjava je sama po sebi suluda jer je nelogična. Normalnost i suludost se isključuju. Ako je nešto suludo onda nije normalno.  

“Um nesvesno voli probleme” Um nije odvojen od nas/našeg bića/svesti, već je svesni nivo koji omogućava nesvesnom da se ispolji i realizuje da bi se rešio neki potisnuti konflikt i shvatila trenutna situacija.

Da bi se to razumelo najpre se moraju razjasniti pojmovi svesnog i nesvesnog. Svesno su misli, a nesvesno osećanja. Misli su (s razlogom) neprestana aktivnost. Jedino se kroz aktivnost može postizati promena u vidu razvoja/učenja. 

Osećanja su sažeti intenzitet/snaga koja može biti i destruktivna i konstruktivna. Da li je to slučajno ili ima razlogom za to? To ukazuje da u nesvesnom postoji i podsvesno i nadsvesno.

Frojd je svrstao Id u podsvesno. Definisao ga je kao urodjeni, nerazumni, divlji nagon ograničen telom i instiktom samoodržanja. U podsvesnom se akumuliraju i svi nerasčišćeni konflikti/traume i dogadjaji koji nam se dese. 

Mada se prošlost s vremenom gubi u spoljašnjem svetu ne nestaje u nama. Tu ostaje kao potisnuto osećanje “utkano” u telo. Ono se uvek pojavi u umu ukoliko ga aktivira neki spoljašnji nadržaj i dogadjaj kroz neku asocijaciju. Razlog zašto se pojavljuje je težnja da se razreši ili shvati. 

Medjutim, time se stvori konfuzna reakcija u mozgu i umu pošto se nastoje razjasniti trenutna zbivanja, ali se u njih upliću prošla kroz ranije preživljena osećanja. Zato misli postanu nesredjene, konfuzne i iracionalne. Ne misli se jasno, pa je teško naći izlaz iz takvog stanja i rešenje problema. 

Šta je nadsvesno? Skoro sva duhovna učenja i religije navode da smo više od tela. Da je suština svesti duša i duh, odnosno neuništivi, bezgranični, konstruktivni potencijal i smisao. 

Zašto ta dvojnost? Šta je duša, a šta duh? Oni su Jedan život/svest. S obzirom da život nije mrtva statičnost i nepromenljivost, već dinamičan proces osmišljavanja i samoobnavljanja prisutan je stalni pokret i promena. Hinduizam ga objašnjava disanjem ili neprekidnim sažimanjem i širenjem. 

Jedna svest se spoznaje istovremenim ulaskom i izlaskom iz sebe. Ulazeći u sebe sažima se u dušu i postaje živa ljubav. Medjutim, time istovremeno izlazi iz sebe i izdiže se kao živi duh/razum. Sve što je sažeto u unutrašnjoj dubini duše  (živoj ljubavi) rasprostranjeno je u spoljašnjoj visini duha kao informacija. 

Um je izmedju. On spaja i spoznaje i unutrašnju dubinu i spoljašnju visinu. Kako? Preko bića. Šta je biće? Biće je ego ili živo Ja koje se razvija/spoznaje/uči. Dakle, duša i duh su bitak (suština) bića ili njegov viši potencijal. 

Kada ego ostaje samo u domenu podsvesnog ili pod uticajem niskih nagona i strasti ne koristi svoj potencijal, pa nema pravilno razumevanje niti može uspešno rešavati probleme. 

Za to je potreban konatak s nadsvesnim bitkom. Kroz tu konekciju ego dobija suštinski uvid u sebe, situaciju i problem. To mu omogući da ga reši. Ali, to se ne može desiti jednom za svagda, već se mora postizati uvek i u svakoj situaciji.

---

Interesantan komentar na Ekartovu izjavu:

Ajrun L Sen: “The mind does not just create problems. There are plenty of real problems the mind has to deal with. To belittle the ordinary burdens of life in this way is arrogant and disrespectful to the human situation. I wish these gurus would stop pretending that life is just a dream we made up.”

“Um ne stvara probleme. Postoji mnogo stvarnih problema sa kojima se um mora suočiti. Omalovažavati svakodnevne teškoće života na ovaj način je arogantno i bez poštovanja za ljudsku situaciju. Voleo bih da ovi gurui prestanu da se pretvaraju da je život samo san koji smo izmislili.”

– Uspavan čovek ne može mnogo učiniti. Budan može. 

Epiktet: “Ako neko nije u stanju da razlikuje dobre stvari od loših, a neutralne od oboje – kako može voleti? Sposobnost da voli, dakle, pripada samo mudrom čoveku.”

– Čovek čiji je um ograničen samo niskim, sebičnim nagonima nema uvid u dobro. Zato je njegovo razumevanje jednostrano i nepotpuno. Da bi se proširilo um se mora izdignuti u sferu plemenitih osećanja. 

Tek tada se dosegne sveobuhvatnost ili mudrost kojom se shvate zakonitosti i posledice dobrog, lošeg, neutralnog, pa se mogu donositi ispravne odluke za lično, kao i opšte blagostanje i napredak.      

——–

– Um je svesni nivo u kojem se koncentriše postignuto znanje. Može se porediti raskrsnicom. Na nju se uvek dolazi da bi se promenio put. Kada se podje duhovnim um se otvara i shvatanje se  proširuje novim mislima/uvidima. Stajanje ne raskrsnici ne vodi nigde. Misli ostaju samo u okviru onoga što se zna. Opredeljenje za sebične nagone zatvara um i degradira razumevanje mislima koje stvaraju zablude.

B_s: “ako diskutujemo o raskrsnici kao metafori puteva misli, zasto bismo uskracivali dubinu do koje neke od njih sezu..? ili visinu do koje dospevaju? “

– Sve mora proci kroz um, odnosno pojaviti se u mislima da bi postalo shvatljivo i spoznato. Zato je um raskrsnica. 

Pored svesnog nivoa postoji i nadsvesni kao ziva dubina duse i visina duha. Ta dubina i visina je beskonacni potencijal koji se nikada ne moze do kraja spoznati, vec se uvek delimicno otkriva i realizuje kroz misli kao novo, progresivno znanje, ali samo onda kada um stupi u kontakt tim potencijalom. 

Kada padne pod uticaj podsvesnih, destruktivnih nagona i strasti degradira. Misli postaju iracionalne. Formiraju se zablude i donose pogresni zakljucci.

Verovanje da se moze postici misticno budjenje kroz koje se zauvek oslobadja ega i postize konacno razumevanje je stetno. Njime se lako dobije lazna impresija da se to postiglo. Time se stvara suptilna arogantnost ili preterana samouverenost u vlastito znanje i tako zatvara um.  

Niko nikada ne moze u potpunosti realizovati duhovni potencijal u telu, jer on uvek postoji kao nematerijalna sustina iza fizickog koja nam omogucava da se razvijamo ili ucimo.   

Prema tome, dok smo telesni postizemo ili progres ili regres. Sve zavisi od stanja uma i njegove sposobnosti da izabere pravi put. Ako se podje duhovnim napreduje se, dok izbor sebicnih nagona vodi u regres.   

——-

Albert Ajnštajn: “Mir se ne može održati silom. Može se postići samo razumevanjem.”

– Tačno. Medjutim, problem je što su za to potrebni pametni ljudi spremni za dogovor i sporazum. Nažalost ima i onih koji su zaslepljeni željom za vlašću i pohlepom, pa im je važnija kontrola i materijalni dobitak nego mir.

————

Fridrih Niče: “Mute vodu da bi izgledala duboka.”

– Odnosi se na moderne sofiste koji namerno i vešto iznose zbunjujuće stavove da bi izgedali dubokomisleni mada u suštini ništa značajno ne kažu.

Њена Дрзгарица: “Често сам чула некакву врсту примедбе да превише размишљам, понекад је било поспрдно, понекад оптужујуће…

Углавном се мислило на беспотребно трошење времена на размишљање па све до тога да се ја прогласим лењом или доконом особом која само нешто манта по глави.

Покушавала сам да објасним да мозак обавља мисаони процес увек и непрекидно.

Док обављамо какве рутинске радње попут прања зуба или сецкања шаргарепе имамо простора за размишљање.

Једном се покренуло и питање да ли сељак размишља и колико. Неки су тврдили да нема времена а неки да се тиме не замара. Моје је мишљење да физички рад који обављамо по аутоматизму чак даје најбољи амбијент за мисаоне процесе.

И на крају сам имала питање:

Да ли је размишљање посао, напоран рад па га треба избегавати или бар свести на минимум?”

– Poslednjih nekoliko decenija se sistematski predstavlja ideja da je mišljenje naporno, da je uzrok brige, nesreće, zla, kao i da je neprirodno i da sprečava duhovni rast i razvoj. 

Takvo shvatanje je jednostrano. Ističe samo mračnu stranu disfunkcionalnog mišljenja, a zapostavlja blagodet i korist funkcionalnog. Ono je izvor kreativnosti, nade, entuzijazma. Zahvaljujuci njemu rešavamo brige i probleme, učimo i napredujemo. 

Važno je razlikovati funkcionalno od disfunkcionalnog da bi se mogla preuzeti kontrola nad sobom, odnosno zaustaviti disfunkcionalno i usmeriti misli u drugom pravcu. 

Mentalni rad se ne razlikuje mnogo od fizičkog. I za jedan i za drugi je potreban balans. Preteran rad kao i nedovoljan je podjednako štetan.

Samim tim što imamo mozak stvoreni smo da mislimo. Nema ničeg lošeg u tome što smo misaona bića. Da nismo ne bi bili inteligentni. Bili bi poput biljaka. 

Pojedine životinje, takodje, imaju mozak. Medjutim, postoje razlike izmedju njihovog i našeg mozga i kompleksnosti misli, kao što postoje i individualne razlike izmedju ljudi i to je ok. jer je svaki čovek na svom jedinstvenom putu razvoja. 

Zato slobodno misli :) i ne opterecuj se time sta drugi misle o tome. :) Za mene je logično, kreativno i kontemplativno mišljenje izvor radosti. Kako je lepo rešavati neku mozgalicu i pronaći rešenje, pa uzviknuti: “Eureka!” :)

Њена Дрзгарица:: “Rumi: ” Ne brini. Pomisli ko je stvorio misao.” Engleska verzija: “Be empty of worrying. Think of who created thought.” Bukvalan prevod poslednje rečenice dosta kaže: “THINK (MISLI) ko je stvorio misao.”

Ово сам заборавила..

Верујем да је добро преведено на енглески али мислим да би на српском прецизније (не дословно али суштински) гласило

Ослободи се брига, размисли ко је створио мисао.

Онај који је створио мисао има и решење проблема. Само треба мисаоним процесом стићи до решења. :)

Zato slobodno misli  :) i ne opterecuj se time sta drugi misle o tome. :)

Јамачно, све и да хоћу да престанем…

То је изван моје контроле.”

– Baš tako. :) Svidja mi se tvoj prevod. Precizniji je i adekvatniji. Misli se uvek pokrenu spoljašnjim nadražajem i dogadjajima. Kada su okolnosti povoljne, naši voljeni i mi uspešni i zdravi tada su i misli lepe, radosne i pozitivne. Opušteni smo i lako uživamo u momentu i onome što jeste. 

Ali, kada to nije slučaj i kada se nadjemo u iskušenju i teškoći, normalno je da se osećanja i misli promene. Naročito posle nekog traumatičnog dogadjaja. Tada smo uznemireni, gubimo sabranost jer se javlja čitav spektar različitih osećanja i misli. 

Takvi momenti su mučni. U njima se ne uživa. Medjutim, i oni su sastavni deo procesa rasta i razvoja. Prisile da se traži izlaz i da se dublje ponire u vlastitu psihu. Kroz to se dolazi i do drugačije realizacije i o sebi i o drugima. 

Shvate se neke zablude i propusti. Jasnije uvidimo šta trebamo drugačije činiti i promeniti u vlastitom ponašanju da bi postigli bolje rezultate. Ajnšatjn je veoma dobro zapazio: “Ne možemo da rešavamo probleme koristeći istu vrstu razmišljanja kao kada smo ih kreirali.”

Њена Дрзгарица: “Ако не схватамо да је нека грешка у размишљању и довела до проблема тешко да ћемо доћи до решења… :)

Велики је проблем људима што се фокусирају на сам проблем, потроше превише енергије уместо на тражење решења.”

– Zaista. Za to postoji više razloga. Ponekad je u pitanju uzrast. Deca teže rešavaju probleme od odraslih usled emocionalne i intelektualne nezrelosti i nedostatka iskustva.

Pored toga, neki problemi su lakši, a neki složeni i zahtevaju više napora i truda. Naročito kada su traumatični i kada se prvi put susreće takvom vrstom.

Ako prevlada bes, sujeta, ljubomora, zavist, pristrasnost, zaslepljenost beznadjem, tugom i nižim nagonima um postaje dezintegralan i ne koristi puni svesni kapacitet, pa se ne misli racionalno. Donose se pogrešni zaključci koji još više udaljavaju od rešenja.  

Zato je važno najpre umiriti telesne reakcije. To pomogne da se lakše sabere i uspostavi kontakt s duhovnim potencijalom. Tada i dodje do pomaka i osvešćivanja. Počne se trezveno misliti i dobije drugačije razumevanje.     

Jedan od razloga zašto se zadržava u brižnom stanju umesto da se pronadje rešenje je i bežanje od neprijatne istine o sebi ili drugima, kao i strah od promene i izbegavanje odgovornosti. Jer, kada se suočimo nedostojnim načinom života i to priznamo dužni smo da ga promenimo. Medjutim, nisu svi spremni za to.  

Rumi: ” Ne brini. Pomisli ko je stvorio misao.”

– Engleska verzija: “Be empty of worrying. Think of who created thought.”

– Bukvalan prevod poslednje rečenice dosta kaže: “THINK (MISLI) ko je stvorio misao.” 

To potvrdjuje činjenicu da mi ne možemo ništa znati i razumeti bez misli. Obezvredjivanje i podcenjivanje mišljenja proizilazi iz arogantnog uverenja da se razotkrila misterija svesti i života. Ne shvata se da je misao deo misterije i da ima značajnu svrhu u procesu osvešćivanja.

J.C.: “Ne, to samo pokazuje da su ljudi sposobni da koriste samo jedno oruđe koje se plaše da ostave.”

– Kako si došao do tog zaključka ili takvog razumevanja? Kroz misli, naravno. :) Ideja da su misli orudje, a ne sastavni element svesti je očigledna samoobmana. 

Otkud ljudima to orudje? Misli su neizostavne u procesa osvešćivanja, isto kao i osećanja. Problem je što se još uvek ne shvata njihova prava svrha i povezanost. Osvešćivanje se postiže harmoničnim spojem misli, osećanja i razuma ili jedinstvom bića, a ne njegovim razdvajanjem.

Istina se spoznaje u momentu kada duša, um i duh/razum postanu Jedno. Duša i duh su viši potencijali koji se uvek realizuju kroz um/misao.

—–

Joyce Meyer: “Najbolji način da se slažete s ljudima je da ne očekujete da budu kao vi.” 

– Misli na poštovanje njihove autentičnosti, ali ne i karakter. Jer, ako je neko nepošten, beskrupulozan, nasilan i neiskren s njim se ne može složiti, a da se ne žrtvuje vlastita integralnost i dostojanstvo. 

———

Nicolas Chamfort: “Ko nije mizantrop u četrdesetoj, nikada nije voleo čovečanstvo.”

– Takva krajnost i dalje ne vidi jasno. Pokazuje da su se ružičaste naočare zamenile tamnim. Kada čovek sazri i postane pametniji ne dozvoljava strastima da ga zaslepe, već se trudi da bude nepristrasan. Svestan je da čitav život uči i o sebi i drugima.

“Uči da misliš, misli da bi učio.” 

– Izreka se ponekad pripisuje Ajnštajnu, jer je rekao: “Cilj obrazovanja je da trenira um da misli, a ne da se pokorava.” Ali, se povezuje i s Martinom Hajdegerom i njegovim objašnjenjem kalkulativnog i meditativnog mišljenja. Danas se navodi više vrsta, kao npr. konvergentno ili analitičko, divergentno, kritičko, kreativno itd.

Dobar učitelj ne govori šta da misliš, već podstiče da misliš. Bez misli se ne može ništa znati. Njima se sve interpretira. Zato je važno razumeti način na koji razmišljamo, jer možemo misliti i funkcionalno i disfunkcionalno. 

Dok funkcionalnim dobijamo adekvatan uvid i pronalazimo rešenje za probleme, dotle nas disfunkcionalno zadržava u zabludi i navodi na pogrešne zaključke i reakcije kojima pogoršavamo situaciju i zapadamo u još goru teškoću. Norman Vincent Peale s pravom kaže: “Promeni svoje misli i promenio si svoj svet.”

——–

– Reči su moćne. Važno je šta kažemo drugima, a još važnije šta govorimo sami sebi. 

———

Platon: “Realnost se stvara umom. Možemo promeniti našu stvarnost tako što promenimo mišljenje.”

– Mada je realnost ista za sve često se drugačije interpretira u zavisnosti od stanja uma i načina mišljenja.

———–

– Ništa više ne zatvara um od uverenja da se postiglo konačno znanje i apsolutno razumevanje.

———

– Ako se ne može promeniti situacija može reakcija na nju.

Т. П. Миљковић: “Човек не сме да ради само оно на шта га нагони терају, него шта му морал налаже.”

– С.Д.: “Апсолутно! Да се морал мало више потенцирао не би дошло до разврата и блуда на светском нивоу.”

– D.Š:  “Volim vaše objave ali ova je tako pogrešna.”

– Zašto je pogrešna? Da li možete obrazložiti?

-D.Š: “Nemam nikakve koristi od čovjeka koji vjeruje u konvencionalni moral…. Čovjek koji čini krivo i zna da to nije u redu, može se promijeniti. On ne vrijeđa vlastitu dušu…Nema razvoja pod zakonom konvencionalnog morala… C.G.Jung”

– Hvala. Nažalost ne može se uvek sa sigurnošću znati koliko je neka izjava autentična i ko je pravi autor. Ali, to je manje bitno. Ne treba se ni povoditi imenom, već treba razmotriti napisano.

Ne vidim smisao u prvoj rečenici da se nema lična korist od čoveka koji veruje u konvencionalni moral.

Ne slažem se drugom izjavom da čovek koji čini krivo ne vredja vlastitu dušu. Slažem se da se ljudi mogu promeniti. Ali za to je potreban potpuni preokret u načinu razmišljanja i iskreno pokajanje za patnju i štetu koja je naneta drugima.

Pored toga sam pojam morala se može različito tumačiti. Moral se može definisati kao znanje dobra i zla koje je više-manje svima poznato. Medjutim, ne opredele se svi da ga slede i poštuju. Da ljudi ne znaju šta je dobro i zlo ne bi se trudili da sakriju nemoralne aktivnosti.

– D.Š: “ova izjava je autentična ali nije povedena autorom. Kao prvo trebalo bi odrediti što je moral i na čemu se temelji. Treba odrediti povijesno razdoblje i geografsko podneblje jer “univerzalni moral” ne postoji. Ne vladati se “u skladu s postojećim moralnim normama” ne znači po defaultu patnju i štetu drugima.

Jung je ovdje samo napomenuo da je “pridržavanje moralnih normi” i gledanje na sebe kao dobroga, samo prikrivanje vlastite nesposobnosti i neprihvaćanja svoje prirode. Nemušta amnestija”

– Činjenica što postoje razlike u ponašanju ljudi, društvenim zajednicama i epohama nije dokaz da u univerzumu ne postoji univerzalni red i smisao na kojem se sve temelji.

To samo pokazuje da mi nikada nemamo konačno i apsolutno razumevanje toga smisla. Razlog tome je što je taj smisao živa, beskonačna suština naše svesti ili nadsvesni, konstruktivni potencijal. On nam i omogućava da učimo, da se osvešćujemo i usavršavamo ukoliko ga sledimo.

Medjutim, ne razvijamo ga svi u istoj meri. Otuda i razlike. Svesniji ljudi imaju odgovornije, moralnije ponašanje i obrnuto. Jer, pored njega u svesti postoje i niži, destruktivni nagoni.

Čovek koji se povodi samo niskim nagonima kao npr. pohlepom, ljubomorom, zavišću, besom, bez moralnih principa je zaslepljen. Ima jednostranu, ograničenu perspektivu života. 

Ne ustručava se da vara, krade, otima, ubija, siluje i stvara patnju. Pri tome ga ne muči savest niti smatra da nije dobar ili da je nesposoban. Naprotiv, kroz zlodela dobija potvrdu vlastite nadmoći i sposobnosti.

Čovek s moralnim uvidom ima širi pogled. Svestan je razornih posledica sebičnih nagona. To ga osposobljava da ih prevazilazi i zadobija kontrolu nad sobom. Daje mu mogućnost izbora ponašanja i aktivnosti. 

Kada se ljudi opredele za višu, duhovnu prirodu doprinose opštem napretku i skladu. Zato razvoj moralnih načela u inteligenciji i jeste put ka humanijem društvu. Njihovo ignorisanje i zapostavljanje vodi ka regresu, haosu i besmislu.  

Jung nije u citatu napomenuo da je “gledanje na sebe kao dobroga, samo prikrivanje vlastite nesposobnosti i neprihvaćanja svoje prirode”. Ali, slažem se time. Ne postoji savršen čovek i društvo u kojem ne deluju i sile destrukcije.

Da bi se učinio progres mora se postati svestan onog što ne funkcioniše i što koči pomak na bolje. Tek tada se mogu preduzeti potrebne mere da se to ispravi i eliminiše. 

Proces razvoja i osevešćivanja se i sastoji u iskrenom i nepristrasnom suočavanju sa predrasudama i zabludama, kao i lošim u sebi i društvu. Jung je zato i rekao: “Dok ne osvestite nesvesno, ono će upravljati vašim životom i zvaćete ga sudbinom.” 

Arif Naseem: “Najveći umovi u istoriji nisu bili oni koji su imali sve odgovore, već oni koji nisu nikada prestajali postavljati pitanja.”

-Dok se postavljaju pitanja dotle se i ide dalje. Ko misli da ima sve odgovore stvori iluziju znanja i zatvori um dogmom.

———————-

Konfučije: “Samo najmudriji i najgluplji ljudi se nikada ne menjaju.

– Mudri uvek uče. Tako napreduju i ostaju mudri. Uobraženi misle da im to nije potrebno, jer sve znaju. Zato i ostaju ograničeni.

————

Isak Njutn: „Gravitacija objašnjava kretanje planeta, ali ne može objasniti ko ih je pokrenuo.”

– Ili kako je nastala takva uredjenost, a pogotovo život na planeti Zemlji. To isključuje slučaj i besmisao kao uzrok nastanka svega, odnosno svedoči o redu i višoj inteligenciji koja deluje iza fizičkog univerzuma.

———

– Vrednost ljudi nije u njihovom izgledu, statusu u društvu, bogatstvu, već osvešćenoj humanosti ili negovanju i poštovanju svega što je plemenito i časno.

Mišljenje je neophodan element inteligencije. Mada su neke vrste životinja inteligentne njihove misli su primitivne pošto se rukovode samo nagonima, instinktima i osećanjima. Nemaju razum kao ljudi. 

On daje posebnu kompleksnost inteligenciji. Proširuje je moralnošću ili uvidom u dobro i zlo. Osposobljava je da razume uzročno posledične odnose i kroz to stiče znanje i mudrost. Pored toga, pruža mogućnost samokontrole i svesnijeg, odgovornijeg izbora ponašanja.   

Znanje i mudrost se često poistovećuju jer se oboje realizuju kroz misli. Medjutim, proces njihovog postizanja kao i kvalitet razumevanja je drugačiji. Znanje je skup činjenica i podataka dobijenih obzervacijom zakonitosti u spoljašnjem svetu, dok mudrost nastaje uvidom u unutrašnji, duhovni život. 

Do mudrosti se stiže kroz ljubav i savest. Ljubav je sfera osećanja i duše, a savest domen razuma i duha. Duša i duh su nadsvesni potencijal koji omogućava svesnom nivou/inteligenciji/umu konstruktivan razvoj. 

Kada se sledi ljubav otkriva se ista suština iza pojavnih, fizičkih razlika. Oseti se privlačna snaga duše kroz koju se doživi dublja konekcija i formira bliska veza. Za razliku od ljubavi savest je racionalnija i svesnija. Jasnije ukaže na univerzalni, moralni red, sklad i smisao. Osposobi da se prevazidje ograničenost vlastitom egzistencijom i sagleda značaj i vrednost drugih bića. Shvati se da su nam ravnopravna i da zaslužuju isto uvažavanje i poštovanje kao i mi. Zato se ne rukovodi samo sebičnim interesima nego se nastoji delovati obzirno, pravedno i pošteno. 

Svako ljudsko biće, više-manje, uči i akumulira znanje, ali ne uvek i mudrost. Ima ljudi s visokom stručnom spremom koji su veoma inteligentni, brzo uče, snalažljivi su, ali nisu mudri. Umesto mudrosti razviju lukavstvo. U njihovoj inteligenciji nema moralnosti i empatije. Beskrupolozni su, proračunati i okrutni. Spremni na svako zlodelo da zadovolje sebične prohteve. 

Danas nema toliko nepismenih i neškolovanih ljudi kao ranije. Iako nisu imali stručno znanje bilo je dosta onih koji su imali mudrost. Njihovu inteligenciju je krasila oštrina duha i toplina duše. Dela su im se prepoznavala po dobročinstvu i humanosti, a karakter po plemenitim nazorima. Mudrost ih je osposobljavala da stvaraju blagostanje u vlastitom životu i doprinose miru i harmoniji u odnosu s drugima.

Znanje je veoma korisno. Pomaže da se lakše živi i opstane u fizičkom svetu, pa ga je važno sticati i prenositi. Ali, da bi se postiglo unutrašnje zadovoljenje, spokojstvo i sreća potrebna je mudrost, odnosno stalni razvoj inteligencije i karaktera kroz duhovne vrednosti. 

Znanje bez mudrosti je nepotpuno. Nema suštinsko razumevanje života. Zato je opasno. Zaslepljeno je površnim istinama koje imaju destruktivne posledice i prouzrokuju regres i bedu. Dublja istina se dostiže jedinstvom znanja i mudrosti. Samo udruženi vode ljudsku vrstu ka dobrobiti i napretku. 

Komentari:

Dž. M. : “Šta je razum?”

Dobro pitanje. Da bi se izbegli nesporazumi i postiglo razumevanje važno je objasniti šta se podrazumeva pod pojmovima. To je naročito potrebno učiniti kada se govori o svesti i duhovnosti. Obiluju mnoštvom proizvoljih termina koji se različito tumače. 

Razum nije izuzetak. Wikipedia: https://sh.wikipedia.org/wiki/Razum

Detaljnije objašnjenje je dato u knjigama koje su ovde izložene. Izneću najosnovnije. Um je svesni nivo preko kojeg se postiže razvoj. Zato se u njemu odvija stalna aktivnost kroz pojavu različitih misli. 

Te misli nisu slučajne, već uvek imaju razlog nastanka. Pokreću se spoljašnjim dogadjajima i čulnim nadražajima, kao i unutrašjim nivoima svesti koji se osećaju kao različiti nagoni i emocije. 

Podsveni nivo je u uskoj vezi s telom i primitivnim, divljim nagonima. U njemu se takodje akumuliraju predrasude i zablude nastale traumatičnim iskustavima i nerasčišćenim konfliktima. Kada um ostaje pod njihovom dominacijom postaje dezintegralan, rastrojen i uznemiren, pa formira iracionalne misli i donosi pogrešne zaključke. Jednom rečju misli difunkcionalno.

Pored toga nivoa postoji i nadsvesni potencijal duše i duha. Dok um ne uspostavi kontakt s njima ne može postići integralnost i sabranost, odnosno ne može koristiti puni svesni kapacitet. Da bi razum delovao um se mora izdignuti do duhovne visine. 

Tada se misli razbistre i dobijaju jasnoću kojom se prevazilaze niži nagoni, želje, strahovi (iracionalnost). Sve se posmatra nepristrasno i neutralno. Pri tome se takodje dostiže i dubina duše, tako da to razmatranje nije proračunato, bezosećajno ili hladnokrvno nego sadrži i empatiju. To su momenti u kojima se um isnpiriše, postiže novo, progresivnije razumevanje ili misli funkcionalno.