Пређи на садржај

BBC

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Британска радиодифузна корпорација
ТипСтатутарна корпорација са краљевском повељом
ИндустријаМас-медији
ПретходникБританска радиодифузна корпорација
ОснивачВлада Уједињеног Краљевства
Џон Рит, први генерални директор
СедиштеРадиодифузна установа, Лондон, Уједињено Краљевство
Подручјанационално, међународно
Кључни људи
Производ(и)
Услуге
ПриходРаст £4,943 милијарди (2020)[1]
ЗарадаПад £−122 милиона (2020)[1]
Нето зарадаПад £−119 милиона (2020)[1]
АктиваРаст £1,993 милијарди (2020)[1]
ВласникЈавно власништво[2]
Запослених22.749 (2020)[1]
ФилијалаБи-Би-Си студији
Би-Би-Си спорт
Би-Би-Си музика
Би-Би-Си њуз

Британска радиодифузна корпорација (енгл. British Broadcasting Corporation), познатија под акронимом BBC или Би-Би-Си (енгл. BBC), британска је корпорација за емитовање радијског и телевизијског програма у свету. Са седиштем у Радиодифузној кући у Лондону, ово је најстарија национална радиодифузна станица на свету и највећа радиодифузна станица на свету по броју запослених, укупно запошљавајући преко 22.000 запослених, од којих је више од 19.000 у радиодифузији јавног сектора.[3][4][1][5][6][7] Укупан број Би-Би-Сијеовог особља износи 35.402, укључујући особе запослене хонорарно, флексибилно и фиксно на одређено време.[8] BBC је прва јавна, национална телевизија. Основана је под називом British Broadcasting Company („Британска радиодифузна компанија“), да би 1927. године, по пријему краљевског одобрења (енгл. Royal Charter), била преименована у British Broadcasting Corporation („Британска радиодифузна корпорација“) и тиме постала јавна телевизија коју финансирају грађани. BBC производи и емитује програм широм света на телевизији, радију и интернету. Главна мисија BBC-ја је: „Информисати, образовати и забавити гледаоце”.

Би-Би-Си је основан на основу Краљевске повеље[9] и делује према споразуму са државним секретаром за дигитал, културу, медије и спорт.[10] Његов рад се финансира углавном годишњом накнадом за телевизијску лиценцу[11] која се наплаћује свим британским домаћинствима, компанијама и организацијама које користе било коју врсту опреме за пријем или снимање телевизијских емисија уживо и накнадно приказивање помоћу иПлајера.[12] Накнаду утврђује британска влада у сагласности са парламентом,[13] и користи се за финансирање Би-Ви-Сијевог радија, ТВ и онлајн услуга које покривају нације и регионе Велике Британије. Од 1. априла 2014. године, тим путем се финансира и Би-Би-Си светски сервис (покренут 1932. године као Би-Би-Си империјални сервис), који емитује програм на 28 језика и пружа свеобухватне ТВ, радио и мрежне услуге на арапском и персијском језику.

Отприлике четвртина прихода компаније долази од његове комерцијалне подружнице Би-Би-Си студији (раније Би-Би-Си широм света), која продаје програме и услуге Би-Би-Сија на међународном нивоу, а такође дистрибуира њихове међународне 24-часовне сервисе вести на енглеском језику Би-Би-Си ворлд њуз, и са BBC.com, што обезбеђује Би-Би-Ци глобал њуз Лтд. Године 2009, компанији је додељена Краљичина награда за предузетништво као признање за њена међународна достигнућа.[14]

Од свог почетка, преко периода Другог светског рата (где су њихова емитовања помогла да се уједини нација), до популаризације телевизије у послератно доба након Другог светског рата и Интернета крајем 20. и почетком 21. века, Би-Би-Ци је играо истакнуту улогу у британском животу и култури.[15] Ово предузеће је колоквијално познато и као The Beeb, Auntie или комбинација оба (као Auntie Beeb).[16][17]

Познати програми

[уреди | уреди извор]

Играни и забавни програм

[уреди | уреди извор]

BBC је током своје историје произвео бројне телевизијске серије и забавне програме који су стекли широку међународну публику. Међу њима су научнофантастична серија Доктор Ху, хумористички програми Летећи циркус Монтија Пајтона, Мућке, Црна Гуја и Ало, ало!, сапуница Приче из предграђа и аутомобилска емисија Топ гир. Британски филмски институт је поводом стогодишњице BBC-ја више његових продукција, укључујући Доктор Ху и Летећи циркус Монтија Пајтона, уврстио међу 100 програма који су значајно утицали на развој телевизије.[18] Мућке су више пута освајале телевизијску награду BAFTA,[19] док је Доктор Ху 2006. освојио BAFTA награду за најбољу драмску серију и награду публике.[20]

Документарни и информативни програм

[уреди | уреди извор]

Међу дуговечним информативним програмима BBC-ја је Panorama, која се емитује од 1953. године, док је корпорација посебно позната по документарним и природњачким серијама. Значајну улогу у развоју тог жанра имао је Дејвид Атенборо, који је почео да ради за BBC 1952. године и током вишедеценијске каријере учествовао у стварању и представљању серија као што су Zoo Quest, Life on Earth, The Blue Planet и Planet Earth.[21] Planet Earth је 2007. добио награду Пибоди за примену технологије високе резолуције и начин приказивања природног света.[22]

Радио и подкасти

[уреди | уреди извор]

Међу најпознатијим и најдуговечнијим радио-програмима BBC-ја су Desert Island Discs, који се емитује од 1942. године, радио-драма The Archers, информативни програм Today и Woman's Hour. Значајан пример повезивања традиционалног радија и подкаста је In Our Time, дискусиона емисија BBC Radio 4 која се емитује од 1998. године и обрађује теме из историје, филозофије, науке, религије и културе. Архива емисије доступна је и као подкаст.[23]

Емитовање у Југославији

[уреди | уреди извор]

BBC-јеви програми били су присустни и на југословенској телевизији. Летећи циркус Монтија Пајтона приказиван је на Телевизији Београд још током 1970-их, убрзо након британског емитовања,[24] док су током 1980-их и почетком 1990-их југословенској публици приказиване и BBC-јеве комедије Ало, ало!, Мућке и Црна Гуја.[25] У Југославији су приказиване и BBC-јеве документарне серије. Међу њима је била Civilisation историчара уметности Кенета Кларка; телевизијски критичар Милан Влајчић је 1976. забележио да је серија, на захтев гледалаца, била емитована и други пут.[26]

BBC на српском

[уреди | уреди извор]

Светски сервис BBC-ја почео је 15. септембра 1939. године да емитује програм намењен слушаоцима у Југославији. Сервис је тада званично емитован „на југословенском”, а 1991. године подељен је на засебне сервисе на српском и хрватском језику.[27]

Међу сарадницима југословенске редакције био је и писац Борислав Пекић, који је 1985. почео да за BBC из Лондона сваке друге недеље чита коментаре о британском друштву и култури; од тих прилога касније је настала књига Писма из туђине.[28] Радијски програм BBC-ја на српском престао је да се емитује 25. фебруара 2011. године, а у марту исте године угашено је и интернет издање на српском.[29] BBC News на српском поново је покренут 26. марта 2018. као дигитални сервис, са садржајем на ћирилици и латиници.[30]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

BBC је током своје историје више пута био предмет оптужби за политичку пристрасност, укључујући тврдње о либералној и левичарској пристрасности.[31] Односи BBC-ја са конзервативном владом Маргарет Тачер били су посебно затегнути током 1980-их. У јануару 1985. Тачер је оценила да су информативни и актуелно-политички програми BBC-ја „сувише често пристрасни и неодговорни”; међу спорним темама били су Фокландски рат, штрајк рудара и извештавање о Северној Ирској.[32] Тачерина влада је 1985. вршила притисак на BBC због документарног програма Real Lives: At the Edge of the Union, у којем су интервјуисани републикански и лојалистички политичари из Северне Ирске; управни одбор BBC-ја је након интервенције владе првобитно спречио његово емитовање.[33]

BBC се 2012. нашао у кризи након открића о дугогодишњем сексуалном злостављању које је починио некадашњи водитељ Џими Савил и критика због одлуке емисије Newsnight да не емитује сопствену истрагу о оптужбама против њега. Независна истрага коју је BBC наручио након избијања афере закључила је да је одлука о обустављању прилога била погрешна, а криза је допринела одласку генералног директора Џорџа Ентвисла.[34]

Независна истрага коју је 2021. водио бивши судија Џон Дајсон утврдила је да је новинар Мартин Башир користио обману и лажне банковне изводе како би обезбедио интервју са принцезом Дајаном за емисију Panorama 1995. године и критиковала претходну интерну истрагу BBC-ја. BBC се након објављивања извештаја извинио.[35]

Године 2025. BBC се извинио због монтаже говора Доналда Трампа од 6. јануара 2021. у документарцу емисије Panorama, у којој су спојени одвојени делови говора. Генерални директор Тим Дејви и директорка BBC News Дебора Тернес поднели су оставке у време полемике око прилога. Трамп је потом у Сједињеним Државама поднео тужбу против BBC-ја тражећи укупно 10 милијарди долара одштете због наводне клевете и кршења закона Флориде о непоштеној пословној пракси. BBC оспорава тужбене наводе и затражио је одбацивање тужбе; суђење је заказано за фебруар 2027.[36][37]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „BBC Annual Report and Accounts 2019/20” (PDF). BBC Annual Report and Accounts 2019/20. BBC. септембар 2020. стр. 61. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 14. 3. 2021. 
  2. ^ „BBC – BBC Charter and Agreement – About the BBC”. www.bbc.co.uk. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 1. 4. 2019. 
  3. ^ „BBC History – The BBC takes to the Airwaves”. BBC News. Архивирано из оригинала 6. 3. 2007. г. Приступљено 19. 7. 2007. 
  4. ^ „BBC: World's largest broadcaster & Most trusted media brand”. Media Newsline. 13. 8. 2009. Архивирано из оригинала 5. 10. 2010. г. Приступљено 23. 9. 2010. 
  5. ^ „Digital licence”. Prospect. Архивирано из оригинала 7. 11. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2010. 
  6. ^ „About the BBC – What is the BBC”. BBC Online. Архивирано из оригинала 16. 1. 2010. г. Приступљено 23. 9. 2010. 
  7. ^ „BBC Annual report 2013/14” (PDF). BBC. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 1. 2015. г. Приступљено 1. 1. 2015. 
  8. ^ Hacker, James (4. 2. 2014). „Freedom of Information Request-RFI20150047” (PDF). British Broadcasting Corporation. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 11. 2015. г.. 
  9. ^ Andrews, Leighton (2005). Harris, Phil; Fleisher, Craig S., ур. „A UK Case: Lobbying for a new BBC Charter”. The handbook of public affairs. SAGE. стр. 247–48. ISBN 978-0-7619-4393-8. 
  10. ^ „BBC – Governance – Annual Report 2013/14”. bbc.co.uk. Архивирано из оригинала 5. 7. 2019. г. Приступљено 20. 12. 2019. 
  11. ^ „BBC Annual Report & Accounts 2008/9: FINANCIAL PERFORMANCE”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2010. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  12. ^ „TV Licensing: Legislation and policy”. Архивирано из оригинала 29. 1. 2010. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  13. ^ „BBC Press Office: TV Licence Fee: facts & figures”. Архивирано из оригинала 7. 9. 2010. г. Приступљено 12. 2. 2010. 
  14. ^ Shearman, Sarah (21. 4. 2009). „BBC Worldwide wins Queen's Enterprise award”. MediaWeek. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 27. 6. 2019. 
  15. ^ „The importance of the BBC”. Parliament.uk. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 26. 6. 2019. „Government recognises the enormous contribution that the BBC has made to British life and culture, both at home and abroad.” 
  16. ^ „Jack Jackson: Rhythm And Radio Fun Remembered”. BBC. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 26. 6. 2019. 
  17. ^ „Top of the Pops 2 – Top 5”. BBC. Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено 26. 6. 2019. 
  18. ^ „100 BBC TV gamechangers”. British Film Institute. 28. 4. 2022. Приступљено 13. 9. 2026. 
  19. ^ „Comedy Series”. BAFTA. Приступљено 13. 9. 2026. 
  20. ^ „Television Awards 2006”. BAFTA. Приступљено 13. 9. 2026. 
  21. ^ „Attenborough: The risk-taker who changed how we see Earth”. BBC News. 8. 5. 2026. Приступљено 13. 9. 2026. 
  22. ^ „Planet Earth”. Peabody Awards. 2007. Приступљено 13. 9. 2026. 
  23. ^ „In Our Time”. BBC Radio 4. Приступљено 13. 9. 2026. 
  24. ^ „Zabavu još kvarimo”. Време. 2012. Приступљено 13. 9. 2026. 
  25. ^ „Bilo je to više od televizije: Zašto je noćni program JRT-a i danas nedostižan”. Вечерње новости. Приступљено 13. 9. 2026. 
  26. ^ Влајчић, Милан (1979). Једном и никад више: критички и полемички записи о културној свакидашњици (1976—1979). Београд: БИГЗ. стр. 32—33. 
  27. ^ Bulić, Kamenko (2008). „The Aesthetic Alchemy of Sounding Impartial: Why Serbs Still Listen to ‘the BBC Conspiracy’” (PDF). The Open University. Приступљено 12. 9. 2026. 
  28. ^ „Srbija i književnost: Kako je viski spojio Borislava Pekića, Vinstona Čerčila i BBC”. 021.rs. BBC News na srpskom. 2. 7. 2022. Приступљено 12. 9. 2026. 
  29. ^ „Ugašen BBC na srpskom”. Blic. 10. 3. 2011. Приступљено 12. 9. 2026. 
  30. ^ „Počeo sa radom Bi-Bi-Si njuz na srpskom jeziku”. Радио-телевизија Србије. 26. 3. 2018. Приступљено 12. 9. 2026. 
  31. ^ „United Kingdom”. Reuters Institute for the Study of Journalism, University of Oxford. 2022. Приступљено 12. 9. 2026. 
  32. ^ Johnston, Gordon; Robertson, Emma (2019). BBC World Service: Overseas Broadcasting, 1932–2018. Palgrave Macmillan. стр. 204—205. ISBN 978-0-230-35560-6. 
  33. ^ Savage, Robert J. (2022). Northern Ireland, the BBC, and Censorship in Thatcher's Britain. Oxford University Press. стр. 103—137. ISBN 978-0-19-284974-8. 
  34. ^ „BBC Annual Report and Accounts 2012/13” (PDF). BBC. 2013. Приступљено 12. 9. 2026. 
  35. ^ „Investigation into the circumstances surrounding the BBC Panorama interview with Diana, Princess of Wales” (PDF). BBC. 20. 5. 2021. Приступљено 12. 9. 2026. 
  36. ^ „BBC seeks to have Trump's $10 billion lawsuit dismissed”. Reuters. 13. 1. 2026. Приступљено 12. 9. 2026. 
  37. ^ „U.S. judge rejects BBC's stay application in Trump defamation case”. Reuters. 12. 2. 2026. Приступљено 12. 9. 2026. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Baade, Christina L (2012). Victory through Harmony: The BBC and Popular Music in World War II. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537201-4. .
  • Briggs, Asa (1985). The BBC: The First Fifty Years. Oxford University Press. ISBN 0-19-212971-6. 
  • Coulton, Barbara (1980). Louis MacNeice in the BBC. Faber & Faber. ISBN 0-571-11537-3. 
  • Gilder, Eric. – Mass Media Moments in the United Kingdom, the USSR and the USA (2003). – Historical background relating to the British Broadcasting Company, Ltd, its founding companies; their transatlantic connections; General Post Office licensing system; commercial competitors from Europe before the Second World War and offshore during the 1960s. online
  • Hajkowski, Thomas (2010). The BBC and National Identity in Britain, 1922–53. Manchester University Press. ; explores ideas of Britishness conveyed in BBC radio programmes, including notions of the empire and monarchy as symbols of unity; also considers regional broadcasting in Scotland, Wales, and Northern Ireland.
  • Hendy, David (2007). Life on air: a history of Radio Four. Oxford University Press.  covers 1967 to 1997.
  • James, A. Lloyd. The Broadcast Word. (Kegan Paul, 1935),
  • Mills, Brett. "'Shoved Online': BBC Three, British Television and the Marginalisation of Young Adult Audiences." in Media, Margins and Popular Culture (Palgrave Macmillan UK, 2015) pp. 219–231.
  • Parker, Derek. – Radio: the Great Years. Newton Abbot: David & Charles. 1977. ISBN 0-7153-7430-3.  – History of BBC radio programmes from the beginning until the date of publication.
  • Potter, Simon J. (2012). Broadcasting Empire. ISBN 978-0-19-956896-3. doi:10.1093/acprof:oso/9780199568963.001.0001.  online
  • Smart, Billy. Smart, Billy (2014). „The BBC Television Audience Research Reports, 1957–1979: Recorded Opinions and Invisible Expectations.”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 34 (3): 452—462. doi:10.1080/01439685.2014.937187. .
  • Spangenberg, Jochen. – The BBC in Transition. Reasons, Results and Consequences. Deutscher Universitätsverlag. 1997. ISBN 3-8244-4227-2.  – Encompassing account of the BBC and influencing external factors until 1996. – Deutscher Universitaetsverlag.
  • West, W. J. – Truth Betrayed. 1987. ISBN 0-7156-2182-3.  a critical assessment of the BBC, London.
  • Wilson, H. H. – Pressure Group – History of the political fight to introduce commercial television into the United Kingdom. – Rutgers University Press, 1961.
  • Wyver, John. – The Moving Image: An International History of Film, Television & Radio – Basil Blackwell Ltd in Association with the. The Moving Image: An International History of Film, Television, and Video. British Film Institute. 1989. ISBN 0-631-15529-5. 
  • About the BBC на сајту BBC Online
– Copies of all of the BBC's annual reports since the millennium.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за телевизију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BBC&oldid=31759316”